Page 65 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 65
K
ako su ljudska društva postajala sve zamršenija, a
sela prerastala u gradiće, pa u gradove, morali smo
da se suočimo s problemom uobičajenim za svaku
veliku grupu kojoj predstoji težak zadatak – bilo da je reč o
osnivanju civilizacije ili o odluci kuda ćemo na večeru. Na
kraju je uvek potreban neko da donese konačnu odluku.
Ne znamo mnogo o tome kako su se najranija ljudska
društva organizovala. Pošto je ljudska priroda takva kakva
je, verovatno je oduvek bilo ljudi koji su voleli da naređuju
drugima, ali nije potpuno jasno kada je to iz hobija preraslo
u zvanični posao.
Ono što znamo pouzdano jeste da su ljudi (kao što smo
već spomenuli), nedugo po nastanku poljoprivrede,
izmislili nejednakost. Svaka čast, ljudi! Arheolozi su to
zaključili posmatrajući veličinu kuća u ranim naseljima. U
početku su sve kuće bile vrlo slične. U društvima je po
svemu sudeći vladala prilična jednakost. No, tokom prvih
dve-tri hiljade godina pošto su ljudi počeli da sade biljke,
polako se pojavljuje elita koja ima veće i otmenije kuće od
svih ostalih. U Americi je ovo stvaranje razlika po svemu
sudeći doseglo vrhunac oko dve i po hiljade godina po
nastanku poljoprivrede, ali u Starom svetu i dalje je raslo.
Zašto? Jedno moguće objašnjenje je činjenica da je Stari
svet imao životinje za vuču, konje i volove, i koristio ih za
prevoz i obradu polja, što je pak omogućilo stvaranje ličnog