Page 65 - Tom Filips - Ljudski rod
P. 65

K
                ako su ljudska društva postajala sve zamršenija, a
                sela prerastala u gradiće, pa u gradove, morali smo
                da se suočimo s problemom uobičajenim za svaku
          veliku grupu kojoj predstoji težak zadatak – bilo da je reč o
          osnivanju civilizacije ili o odluci kuda ćemo na večeru. Na
          kraju je uvek potreban neko da donese konačnu odluku.
             Ne znamo mnogo o tome kako su se najranija ljudska
          društva organizovala. Pošto je ljudska priroda takva kakva
          je, verovatno je oduvek bilo ljudi koji su voleli da naređuju
          drugima, ali nije potpuno jasno kada je to iz hobija preraslo
          u zvanični posao.
             Ono što znamo pouzdano jeste da su ljudi (kao što smo
          već  spomenuli),  nedugo  po  nastanku  poljoprivrede,
          izmislili  nejednakost.  Svaka  čast,  ljudi!  Arheolozi  su  to
          zaključili posmatrajući veličinu kuća u ranim naseljima. U
          početku  su  sve  kuće  bile  vrlo  slične.  U  društvima  je  po
          svemu sudeći vladala prilična jednakost. No, tokom prvih
          dve-tri hiljade godina pošto su ljudi počeli da sade biljke,
          polako se pojavljuje elita koja ima veće i otmenije kuće od
          svih ostalih. U Americi je ovo stvaranje razlika po svemu
          sudeći  doseglo  vrhunac  oko  dve  i  po  hiljade  godina  po
          nastanku poljoprivrede, ali u Starom svetu i dalje je raslo.
          Zašto? Jedno moguće objašnjenje je činjenica da je Stari
          svet imao životinje za vuču, konje i volove, i koristio ih za
          prevoz i obradu polja, što je pak omogućilo stvaranje ličnog
   60   61   62   63   64   65   66   67   68   69   70