Page 66 - Tom Filips - Ljudski rod

bogatstva koje se moglo ostavljati potomcima u nasledstvo.
Tako je nastao onaj jedan procenat bogatih.
U nekom trenutku te elite više nisu bile samo bogatije
od ostalih ljudi, nego su počele i da vladaju nad ostalim
ljudima. Duhovne i verske vođe verovatno su nešto najbliže
vladarima što su imali najraniji gradovi-države, ali pre oko
pet hiljada godina nešto se promenilo i u Egiptu i u Sumeru
(današnjem Iraku), pa smo dobili prve primere opšte
omiljenog oblika upravljanja – apsolutnu dinastičku
monarhiju! Sačuvala se jedna sumerska kamena tablica s
vrlo korisnim spiskom svih kraljeva (i jedne jedine kraljice)
načinjenim po redosledu, što znači da verovatno navodi
prve kraljeve u ljudskoj istoriji. Nažalost, većina zapisa su
očigledno čista glupost. Zabeleženo je, na primer, da je prvi
spomenuti kralj, Alulim, vladao dvadeset osam hiljada
osamsto godina, što deluje prilično nemoguće s obzirom na
činjenicu da bi mu danas preostalo još nešto preko
dvadeset dve hiljade godina vladavine.
Zašto je tačno pristup čovečanstva donošenju odluka
uvek bio u stilu: „Hajde da stavimo jednom tipu svu vlast u
ruke?“ Vrlo je moguće da tada nije bilo drugog izbora: prvi
vladari verovatno su vlast uzimali silom ili nekim drugim
oblikom prinude. No, jednako je moguće da je ta pojava
povezana s ratom – faraonske dinastije Egipta nastale su
kad je zemlja ujedinjena osvajanjem, a sumerski kraljevi
pojavili su se u doba sve jačih sukoba između gradova-
država. Nešto kasnije, 2334. godine pre nove ere, posle dve-
tri stotine godina kraljevske vlasti, Sumer je osvojio
Sargon, kralj susedne zemlje Akad, tvorac prvog carstva u
istoriji. U meksičkoj dolini Oaksaka arheolozi su videli
kako se sve ovo dešava na jednom mestu. Naselje San Hoze
Mogote nastalo je kao malo selo bez hijerarhije i
nejednakosti nedugo po nastanku poljoprivrede, pre oko tri
hiljade šest stotina godina. Tokom sledećih hiljadu godina
sitni sukobi sa susednim selima su se pojačavali sve dok pre