Page 75 - Tom Filips - Ljudski rod

godina, od vremena kad je ta zemlja bila deo Sovjetskog
Saveza, kroz sticanje nezavisnosti sve do smrti 2006, ističe
se kao dokaz činjenice da je uvek moguće sagraditi kult
ličnosti oko diktatora, čak i kad je ličnost tog diktatora
izuzetno glupa.
Više od dve decenije doživotni predsednik Nijazov
vladao je Turkmenistanom prema sopstvenim hirovima
koji su gotovo svi bili krajnje poremećeni. Tražio je da ga
zovu „Turkmenbaši", što znači „veliki vođa
Turkmenistana". Zabranio je pse u glavnom gradu
Ašhabadu jer nije voleo njihov miris. Zabranio je nošenje
brade i duge kose muškarcima, kao i zlatne zube. Rado je
ocenjivao televizijske ličnosti i zabranio je televizijskim
spikerima da se šminkaju jer je tvrdio da je teško razlikovati
muškarce od žena. Zabranio je operu, balet i cirkus,
pevanje na plej-bek na živim nastupima, izvođenje
snimljene muzike na svečanostima kao što su svadbe i čak
slušanje radija u kolima.
Podigao je u Ašhabadu ogromnu zlatnu statuu samog
sebe koja se neprestano okreče licem prema suncu.
Obožavao je da svemu daje svoje ime. Godine 2002. mesec
januar nazvao je Turkmenbaši, a april je dobio naziv
Gurbasoltan, po njegovoj majci. Jedan veliki grad dobio je
ime Turkmenbaši. Hleb je dobio ime po predsednikovoj
mami. Aerodrom u Ašhabadu nazvao je „Međunarodni
aerodrom „Saparmurat Turkmenbaši“. Ustanovio je
državni praznik u čast dinja, tačnije u čast nove sorte koja
je, zapanjujuče i neočekivano, nazvana „turkmenbaši".
Napisao je knjigu pod naslovom Ruhnama koja je
delom zbirka pesama, delom autobiografija, delom
sumnjiva istorija, a delom traktat o samopomoći. Svako
kome se knjiga ne dopadne mogao je biti kažnjen
mučenjem. Poznavanje knjige bilo je obavezno za
polaganje vozačkog ispita. Zatvorio je sve biblioteke izvan
prestonice tvrdeći da su Kuran i Ruhnama jedine knjige