Page 76 - Tom Filips - Ljudski rod

koje su svakome potrebne. Podigao je u glavnom gradu
ogromnu statuu svoje knjige koja se okreće i u redovnim
razmacima emituje zvučne zapise pojedinih odeljaka.
Objavljeno je da je čitanje ove knjige neophodan uslov za
ulazak u raj. (Moguće je da je knjigu napisao pisac iz
senke.)
Trošio je ogromne sume na besmislene građevine kao
što su ledena palata u pustinji, divovska piramida i džamija
vredna šezdeset miliona funti kojoj je dao ime „Duh
Turkmenbašija“. Sazidao je veliko betonsko stepenište i
stazu na zabačenoj planini i primorao sve javne službenike
da svake godine pešače duž trideset sedam kilometara ove
građevine. Godine 2004. otpustio je petnaest hiljada
medicinskih sestara i tehničara iz državne zdravstvene
službe i zamenio ih neobučenim vojnicima; zatvorio je sve
bolnice van prestonice tvrdeći da bolesni ljudi mogu da
dođu u glavni grad; Hipokratovu zakletvu zamenio je
zakletvom Turkmenbašiju. Navodno je oduzimao
prokrijumčarene pošiljke droge, zadržavao ih za sebe i
pucao iz pištolja na nepostojeće neprijatelje u zamračenoj
rezidenciji. Nije bilo slobode štampe, njegovi protivnici su
proganjani, a sva udruženja građana, političke stranke i
verske zajednice morale su da se prijave „Ministarstvu
pravednosti«. Ispred tog ministarstva stajala je ogromna
statua Pravde – a nije se moglo prevideti da iznenađujuće
liči na Turkmenbašijevu majku.
Nije sasvim jasno kakva opšta pouka može da se izvuče
iz duge i grozne vladavine Saparmurata Nijazova osim
sledeće: ako primetite da se ponašate makar malo nalik
njemu, molim vas, prestanite.
No, koliko god da je Turkmenbaši bio rđav, i koliko god
je Turkmenistan bio zlosrećan da trpi dve decenije njegove
vladavine, on ipak nije na vrhu spiska samodržaca
dostojnih krajnje osude. Bilo je još gadnijih, a možda i još
nesposobnijih vladara. No, ako želite da se uverite koliko