Page 77 - Tom Filips - Ljudski rod

autokratija može biti poremećena, onda je teško naći bolji
primer od perioda Osmanskog carstva koje je dokazalo da
nesreće uvek dolaze po tri.

Zlatni kavez

Vrlo malo zemalja imalo je niz zaista groznih vladara
kao Osmansko carstvo tokom prve polovine sedamnaestog
veka. Dvojici se kasnije iza imena obično dodavao pridev
„Ludi“, što nikad nije dobar znak. Što je još gore, taj pridev
se ne dodaje imenu onoga koji to najviše zaslužuje.
S obzirom na činjenicu da su dvojica bili rođena braća,
a da im je treći bio stric, mora se pomisliti da se kroz
porodicu provlačilo nešto nasledno. No, postavlja se i
neizbežno pitanje: „A šta ste očekivali?“ Da su se trudili da
uspostave sistem osmišljen da proizvodi nestabilne
vladare, teško da bi ovo nadmašili.
Istanbulska palata Topkapi nije bila naročito bezbedno
mesto u to vreme, naročito ako ste sin vladajućeg sultana.
Problem su bila vaša braća, ili su makar postajala problem
čim sultan umre, a vi svi istovremeno pokušate da se
dokopate prestola.
Kao što se događalo sa svim monarhijama u to vreme,
veoma krvave borbe za nasleđe doslovno su postale
tradicija u prethodnim stolećima – tradicija neprijatno
sklona da se preobrazi u dugotrajni građanski rat. To nije
bilo naročito zgodno ni za koga, naročito ako treba
proširivati carstvo, pa su sultanovi sinovi obično
zaključivali da je mnogo delotvornije preduprediti bilo
kakvo suparništvo među braćom tako što... pa, pobiju svu
svoju braću.
Loša strana ovog običaja bratoubilaštva bila je činjenica
da je Osmansko carstvo stalno bilo na ivici naglog kraja ako
sultan umre bez sinova da ga naslede i bez preživele braće.