Page 104 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

trkuprekasno, nego svoju su ponudu za nove politiĉke paradigme
predstavili dosta sloţenim i ne-populistiĉkom jeziku.
Reformske inicijative nastojale su redefinirati jugoslovenski
nadnacionalni okvir odvajajući jugoslavenstvo i socijalizam, bez
davanja prednosti ekskluzivistiĉkim i etno-nacionalnim vizijama o
izlasku iz sveobuhvatne krize, odnosno promoviranjem vizije
demokratskog jugoslovenstva koja bi omogućila konstituiranje novog
politiĉkog i kulturnog okvira bez
socijaliĉkog/revolucionarnog/titoistiĉkog jezgra kao raison d'etre. Dok
su pluralizacija politike, ljudska prava i sloboda izraţavanja bili
zajedniĉki zahtevi gotovo svih opozicionih politiĉkih i intelektualnih
aktera na jugoslovenskoj javnoj sceni krajem osamdesetih godina, UJDI
i Savez reformirskih snaga bili su jedini koji su zastupali
jugoslovenstvo kao primarni referentni okvir bez davanja legitimiteta
aktuelnim projektima nacionalistiĉke homogenizacije.
Mobilizacija jugoslovenske intelektualne i kulturne elite u UJDI-ju i u
ostalim antiratnim kampanjama graĊanske demokratizacije, na kraju
nije uspela, uglavnom zbog simbioze dva faktora: 1) mnogi
Jugosloveni bili su socijalizirani u sustavu koji je od 1974 nadalje
funkcionirao kao de facto konfederacija i promovirao je "jugoslovenski
socijalistiĉki patriotizam", umesto osećaja jugoslovenske pripadnosti, i
2) projugoslovenske kampanje i inicijative bile su predvoĊene od strane
antinacionalistiĉkih protivnika reţima (bivši šezdesetosmaši, praxisovci,
intelektualci/umetnici liberalne opozicije ili nove ljevice, koji su tokom
svog profesionalnog ţivota otvoreno ili suptilno kritizirali
jugoslovenski reţim, zastupali antinacionalistiĉku liniju i nisu imali
konkretnu politiĉku potporu u drugoj polovici 1980-ih). Iako ove
inicijative nisu doţivele praktiĉnu politiĉku implementaciju, one, ipak,
predstavljaju sastavni deo (post)jugoslovenske istorije, koji nije dobio
odgovarajuću paţnju u novijim akademskim radovima.

104