Page 105 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 105

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        Mapiranje jugoslovenstva

        Ţivot  sam,  doslovce,  provela  izmeĊu  Zagreba  i  Beograda,  ţivjeći
        uporedo  u  dva  grada.  Mi  smo  uvijek  bili  transrepublikanci,
        transnacionalci, tada se to zvalo biti Jugoslavenkom. Danas, i već neko
        vrijeme, oduzeli su nam taj kvalifikativ, kompromitirali ga, kao što su
        kompromitirali  imena  nacija…  O  gubitku  domovine  govorim  bez
        patriotskog  ţara.  Prezirem  svaki  oblik  vezanosti  za  sluĉajnost  svog
        etniĉkog  roĊenja.  Ali,  gubitak  roditelja,…  kao  i  gubitak  domovine,
        sliĉni  su  po  tome  što  nas  stavljaju  u  situaciju  radikalne  ontološke
        nesigurnosti, bez-temeljnosti.3(Rada Iveković, 1991, str. 17)
        Iako  je  antifašizam  bio  glavni  stub  institucionalnog/socijalistiĉkg
        jugoslovenstva,  mesto  i  znaĉenje  antifašizma  je  formalno  sliĉno,  ali
        suštinski razliĉito od onog što je zauzimalo u Njemaĉkoj Demokratskoj
        Republici  (DDR)  ili  u  Sovjetskom  Savezu.  U  jugoslovenskom
        kontekstu, antifašizam je shvaćen kao dvostruka pobeda nad spoljnim
        (njemaĉkim) iunutarnjim (domaćim) fašizmom, utjelovljenog pre svega
        u  ustaškom  i  ĉetniĉkom  pokretu.  U  nedostatku  elementa  sovjetske
        okupacije, ali sa naglašenim aspektom graĊanskog rata, jugoslovenski
        antifašizam bi se mogao nazvati autohtoni antifašizam.
               MeĊutim,  raison  d'etre  Jugoslavije  revolvirao  je  oko  mnoţine
        drţavnih identiteta i više autopercepcija, od kojih su svi imali gotovo
        jednaku vaţnost i institucionalnu zaštitu: etnonacionalni, nadnacionalni,
        socijalistiĉki,  antifašistiĉki,  federalni,  nesvrstani,  anti-staljinistiĉki,
        prozapadni.
        Nakon  završetka  Drugog  svetskog  rata  socijalistiĉka  Jugoslavija  je
        organizirana  na  principima  'etno-teritorijalne  federacije'  ukljuĉujući
        ‗nove  grupe  drţavljana‘  poput  Makedonaca,  bosanskih  Muslimana  i
        Albanaca.  Kada  su  u  proljeće  1967,  u  okviru  istraţivanja  javnog
        mišljenja ispitanici  upitani: ‗U principu, dali biste rekli da ste veoma
        zadovoljni,  uglavnom  zadovoljni  ili  nezadovoljni  izgledima  vase
        porodice  za  budućnost?‘,  77%  ili  više  u  svakoj  republici  i  pokrajini,
        osim Slovenije (gde je procent bio 61%) odgovorilo da su "zadovoljni"
                                         105
   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109   110