Page 107 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 107

Ţeljko LJ. Krstić                                                                SVITAC

        Studija iz 1971. godine o politiĉkoj integraciji u Jugoslaviji obezbedila
        je vredne uvide u ono što je te godine predstavljalo novu kategoriju na
        popisu stanovništva Jugoslavije: kategorija Jugoslovena. Autor tvrdi da
        "ti  pojedinci  mogu  predstavljati  novi  element  u  jugoslovenskom
        društvu".  U  studiji  je  zakljuĉeno  da  je  81%  ove  populacije  završilo
        barem srednju školu, 85% su bili ispod 45 godina starosti, 88% su bili
        ateisti, a 70% komunisti. Dakle, navedeni su obrasci kojima će se baviti
        i kasnija istraţivanja: naime, da oni koji odabiru nad-etniĉkupripadnost
        su  uglavnom  mešovitog  porekla  ("odbrambeno  jugoslovenstvo"),
        urbanog  porekla,  obrazovani,  mladi  ("demografsko  jugoslovenstvo"),
        mobilni  društveni  slojevi.  Osim  toga,  jugoslovenska  sociologija  je
        takoĊe  uzela  u  obzir  i  kategoriju  "jugoslovenstva"  kao  preferirana
        nacionalna  identifikacija  (―jugoslovenska  preferencija‖  nasuprot
        ―jugoslovenskog      izjašnjavanja‖),   odnosno      tzv.    ―latentno
        jugoslovenstvo‖.
        "Nagli porast nad-nacionalnog osećanja"  koji je postao naroĉito vidljiv
        nakon popisa 1981  godine, u skladu je s  onim  što  Ana Dević naziva
        ―jugo-kosmopolitski kulturni habitus‖.
        U posljednjem pravilno provedenom jugoslovenskom saveznom popisu
        stanovništva iz 1981, 1,215,000 ljudi izjasnili su se kao Jugosloveni u
        nacionalnom smislu - 4,5 puta više nego u 1971 god. Ako to uporedimo
        sa brojem drugih naroda i narodnosti, broj deklariranihJugoslavena bio
        je veći od Crnogoraca, gotovo isti kao Makedonaca, a samo 2% niţi od
        broja Slovenaca i Albanaca. Pitanja poput: "Ko su ovi ljudi?", bila su
        logiĉna. Kao što je bilo reĉeno, treba uzeti u obzir spoljne okolnosti u
        vreme  popisa  (kosovska  kriza  i  strahovanja  da  bi  se  zemlja  mogla
        raspasti), kao i fenomen mešovitih brakova – odnosno "prirodni proces
        amalgamacije."
        Iako  je  ovaj  osećaj  nad-etniĉke  pripadnosti  bio  koncipiran,
        internalizovan, prenošen i propagiran na mnogo razliĉitih naĉina, u biti
        predstavljao je dodatni sloj identiteta, kao i dodatnu sferu interakcije i
        konvergencije. Od toga da bude ĉisto politiĉki, "jugoslovenski" identitet
        je  postepeno  postao  kulturni  i  nacionalni,  uprkos  ĉesto  nejasnoj
                                         107
   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112