Page 106 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Dakle, generalni progres do kraja 1970-ih i poboljšanje kvalitete ţivota
generalno su ojaĉali lojalnost prema drţavi. Sociološka istraţivanja
pokazivala su "malu etniĉku distancu, mnogo manju nego u brojnim
drugim, razvijenijim zemljama." Studija iz 1973 od autora N. Rot i A.
Havelka citira proseĉno prihvatanje od 5.61 (od 7): najveće je
prihvatanje bilo Slovenaca i Makedonaca, a najniţe Bugara i Nemaca.
Ne treba, meĊutim, prevideti ĉinjenicu da je Jugoslavija bila federacija
u permanentnom fluksu, prolazeći kroz nekoliko ustavnih promena.

Još od Drugog svetskog rata jugoslovenske vlasti nameravali su razviti
izvorni jugoslovenskimodel socijalistiĉkog federalizma ĉiji je primarni
cilj bio rešavanje nacionalnog pitanja, pomirenje nespojivih etniĉkih
narativa iz prošlosti i promocija sistema etniĉke i društvene/ekonomske
jednakosti. Ovaj ―specifiĉni sistem regulacije konflikata i socijalne
integracije kroz devolucije, nastojeći da obezbedi lojalnost kroz
napuštanje projekata izgradnje nacije i pruţanje dalekoseţne autonomije
federalnim jedinicama omogućio je komplikovanu interakciju i
balansiranje etno-nacionalne nasuprot klasne paradigme. Kao
ilustraciju, novi savezni Ustav iz 1974, definirao je republiku
kao"drţavu utemeljenu na suverenosti naroda i na vlasti i
samoupravljanju radnih ljudi i svih radnika..." Iako je novi Ustav
garantirao jugoslovenskim graĊanima jedinstveno savezno
drţavljanstvo, republike su ipak bile slobodne da osmisle i
implementiraju vlastite zakone o drţavljanstvu, stvarajući tako posebni
dvoslojni/dvostepeni reţim drţavljanstva. Dakle, od 1974. godine
nadalje moguće je govoriti o jugoslovenskom supra-nacionalizmu,
pored jugoslovenskog federalizma. Ustavne promene omogućile su
stvaranje posebne nadnacionalne sfere koja je bila jasno odvojena od
lokalnih republiĉkih društveno-politiĉkih konteksta, ali u isto vreme bila
je povezana preko suptilnih niti komunikacije sa uţim federalnim
jedinicama.

106