Page 112 - Albert Pike - Moral i Dogma

prema spolja, nezadrživom snagom i silom, kao ona koja je sakrivena u zrnu pšenice.

Duša ima svoja čula, kao i telo, koja se mogu kultivisati, uvećavati i profiniti s uzrastom i u proporciji; i
onaj ko ne može da ceni fino slikarstvo ili skulpturu, uzvišenu pesmu, sjajnu harmoniju, herojsku misao ili
aktivnost bez lične koristi i kojem su mudrosti filosofije same gluposti i brbljanje, a uzvišene istine manje
značajne od cene akcija ili pamuka, ili cilj uzdizanja uz neznanje do položa-ja, taj jedva živi na nivou
običnosti i ponosi se tom inferiornošću duševnog stanja koje je, u stvari, inferiornost i nesavršenost
razvoja same duše.

Spavati malo i učiti mnogo; govoriti malo, a slušati i misliti mnogo; učiti da možemo biti spo-sobni da
radimo, i da još više radimo, iskreno i energično, sve što se od nas traži, u obavezi prema našim
zemljacima, našoj zemlji i čovečanstvu - to su obaveze svakog Masona koji želi da liči na Majstora
Khuruma.

Dužnost Masona, kao poštenog čoveka, jasna je i laka. Ona zahteva od nas poštenje u pogodbi, ozbiljnost
u izvršavanju, jednostavnost u ugovoru i iskrenost u ponašanju. Nikad ne laži, ni u maloj ni u velikoj
stvari, ni u suštini ni pod određenim uslovima, ni u rečima ni u delima: to jest - ne prihvataj pogrešno; ne
prikrivaj istinu; i neka razlog tvog prihvatanja ili odbijanja bude jasan tvojim partnerima; jer, onaj koji
prevari kupca ili prodavca govoreći mu šta je istina, ali s namerom da ga drugi ne razumeju, taj je lažov i
lopov. Savršeni Majstor mora da izbegne one koji obmanjuju, isto kao i ono što je pogrešno.

Neka tvoje cene budu usklađene s tim pravim odnosom povoljnog i nepovoljnog, koji se uspo-stavlja
ugledom i zajedničkom procenom najmudrijih i najmilosrdnijih ljudi, veštih u toj proizvodnji ili robi; i

takva korist, bez sramote, dozvoljena je drugima pod istim tim okolnostima.

U odnosima s drugima ne radi sve što ti zakon pruža; ostavi nešto i u domenu tvoje moguć-nosti; i, ako
postoji prostor za zaradu u prodaji i kupovini, ne uzimaj taj poslednji peni koji je po zakonu, ili koji ti

smatraš takvim; jer, iako je to po zakonu, to nije dobro; i onaj koji može da uzme sve što može po zakonu
ove godine, takođe će biti raspoložen da naredne godine uzme još nešto i van zakona.

Neka nijedan čovek, zbog svog siromaštva, ne bude okrutniji ili grublji u svojim poslovnim pogodbama;

već tiho, skromno, vredno i strpljivo preporučite njegovo stanje Bogu, sledeći njegovo dobro i pripišite
uspeh njemu.

Ne kasnite s platama najamnicima; jer svaki trenutak zadržavanja van tog vremena, nepravda je i

nekorektnost koja krivi njegovo lice sve dok suze i krv ne poteknu; već mu plati onoliko koliko
je dogovoreno ili u skladu s njegovim potrebama.

Religiozno održavaj sva svoja obećanja i zavetovanja iako su napravljena na tvoju štetu, čak po cenu da

kasnije shvatiš da si mogao da prođeš i bolje; i ne dozvoli da, s tvoje strane, ni jedan prese-dan ne bude
napravljen nekim naknadnim događajem. Neka ništa ne poremeti tvoje obećanje, osim ako je to
nezakonito, zakonom kažnjivo ili nemoguće; to jest, ako je i van tvoje prirode ili van tvoje građanske
moći, već je u moćima nekog drugog; ili ako je to neprihvatljivo i ne odgovara tebi, a bez koristi nekom
drugom; ili ako dogovorno odustaješ ili se to razumom podrazumeva.

Neka niko ne uzme platu ili nadnicu za posao koji ne može da uradi, ili koji ne može sa sigurno-šću da
obavi ili da ga, u nekom smislu profitabilno i s lakoćom, uspešno obavi. Neka nijedan čovek ne uzima
samo za sebe ono što Bog daje s posebnom milošću, ili što Republika daje svima; jer to je protiv Pravde