Page 130 - Albert Pike - Moral i Dogma

natapajuće dobrote, od trenutka kada je prvi put šiknuo prema svetlu, tok koji se utapa u okean Večnosti
koji Božanstvo stvara i kojem pomaže. To je veličanstven i uzvišen dar. Kad je mlad, jasno se čuje
zadovoljstvo u njegovim mladim glasovima i oseća se radost života; radost je u njiho-vim nesigurnim
koracima mladosti, duboko zadovoljstvo je u snažnoj zrelosti i mir i spokojstvo su u starosti. Postoji u
njemu i dobro za dobre - vrlina za verne i pobeda za hrabre. Postoji čak i u ovom poniznom životu
beskonačnost za one čije su želje bez granica. Daju se blagoslovi na njegovom rođe-nju; postoji nada u
njegovoj smrti i večnost u planovima. Tako je zemlja koja vezuje mnoge u lance za Masona mesto polaska
i cilj besmrtnosti. Mnoge ona sahranjuje u kršu mračnih briga i iscrpljujuće taštine. Ali Masonu, ona je

brdo za razmišljanje gde se Nebo, Beskonačnost i Večnost prostiru pred njim i oko njega. Za uzvišene
umove, čiste i vrle, ovaj život je početak Neba i deo besmrtnosti.

Bog nam je ukazao na jedan lek za sva zla sveta, a to je zadovoljan duh. Mi se možemo pomiriti sa

siromaštvom i lošom srećom, ukoliko posedujemo trpeljivost i smirenost koje su u srazmeri s njima.
Nijedan čovek nije siromašan koji ne misli tako o sebi; ali, ako u dobroj sreći, iz nestrpljenja želi još, on
objavljuje svoju oskudicu i svoje prosjačko stanje. Ova vriina zadovoljnosti je bila jezgro svih starih
moralnih filosofija i najšire je korišćena za ukupan tok naših života, i jedini je instrument da se olakšaju
problemi sveta, nevolje ili loše stanje. Najveća razumnost je povinovati se Božanskom Proviđenju koje
upravlja celim svetom, i koja nam je tako naređena u upravljanju Njegovom velikom porodicom.
Ispravno je da Bog deli svoje poklone onako kako Njemu odgovara; i ako gunđamo na ovo, moguće je da
ćemo u nekom narednom neraspoloženju imati probleme, kada nas On ne načini anđelima ili zvezdama.

Mi sami činimo svoju sreću dobrom ili lošom. I kada Bog pusti Tirana na nas ili boleštinu ili nemilost ili
nesreću, ako se plašimo da umremo ili ne znamo kako da ostanemo strpljivi ili smo ponosni ili požudni,
tada nas pritiska teška nesreća. Ali, ako znamo da se upravljamo plemenitim principima i ne plašimo se
toliko smrti koliko nečasne radnje, i smatramo da je nestrpljenje veće zlo od groznice, i da je ponos
najveća sramota kao i najveća glupost, a da je siromaštvo mnogo poželjnije od mučenja pohlepe, mi i
dalje imamo istu pamet i osmehujemo se obrtima sreće i zle Sudbine.

Ako si izgubio svoju zemlju, ne gubi i svoju nepokolebljivost; i ako moraš da umreš pre ostalih ili pre
nego što to očekuješ, ipak, nemoj umreti s nestrpljenjem. Jer, nijedna prilika nije loša onom koji je
zadovoljan i čoveku ništa nije jadno, osim ako je ona nerazumna. Nijedan čovek ne može da
natera drugog da bude njegov rob, osim ako taj nije prvo sam postao rob života i smrti, zadovoljstava ili
muka, iz nade ili straha; upravljaj ovim strastima i ti ćeš biti slobodniji nego Parthijanski kraljevi .
3

Kada nas neprijatelj kritikuje, gledajmo na njega kao na nepristrasnog govornika o našim greš-kama; jer,
on će nam biti iskreniji nego što će to biti naš najdraži prijatelj, i stoga mu možemo oprostiti njegov bes, i
morali bismo da uvažimo otvorenost njegovog kazivanja. Kada je umoran, vo korača u skladu sa
mogućnostima; i ako ga ne grdimo, već nas on primorava da idemo oprezno, i hodamo bez straha od naših
neprijatelja, to je bolje nego da se uljuljkamo u ponos i neopreznost.

Ako izgubiš posao u javnoj službi, nađi svoje utočište u poštenom penzionisanju, budi nezain-teresovan
za moguću korist u inostranstvu ili za svoju sigurnost u svojoj zemlji. Kada severni vetrovi duvaju snažno
i kada setno padaju kiše, mi ne sedimo i ne plačemo; već se branimo od njih toplom odećom ili dobrom

vatrom i suvim krovom. I, kada oluja zle sreće udara po našem duhu, možemo je pretvoriti u nešto što je
bolje, ako se rešimo da tako uradimo; staloženost i strpljenje mogu da nas štite od njenog burnog i
nemilosrdnog šibanja. Ako time razvijemo svoje strpljenje i stvorimo priliku za herojsko trpljenje,
nastalo je dovoljno dobrog da nam se, u velikoj meri, nadoknade sve privremene patnje; jer, tako mudar