Page 126 - Albert Pike - Moral i Dogma

bosonog po oštrom kamenju; da ga se setite pri svojim darovima Božanstvu; da ga zakopčate u svom srcu
i da ga zaštitite od zlobe i zlih reči; da ga pridržite pre nego što se saplete i padne; i da mu date mudar,
pošten i prijateljski savet - to su dužnosti jasno zapisane na stranicama Božjeg velikog kodeksa zakona i
prva naredba Masonerije.

Prvi znak Stepena je izražavanje uzdržanosti i poniznosti kojima istražujemo prirodu i osobine Božanstva;
drugi je duboko strahopoštovanje i poštovanje sa kojim shvatamo Njegov sjaj; i treći je tuga sa kojom
mislimo o svom nedovoljnom ispunjavanju ličnih obaveza i našeg nesavršenog pridr-žavanja Njegovih
zakona.

Veoma poštovana čovekova osobina jeste da traga i drži se Istine. Stoga, kada smo opušteni, bez obaveza
i briga, poželimo da vidimo, čujemo i naučimo nešto; cenimo znanje, bilo da je nejasno ili sjajno, kao
neophodno sredstvo za srećno življenje. Istina, Jednostavnost i Iskrenost se najbolje slažu s prirodom
čovečanstva. Bez obzira na to od čega se vrline sastoje, od Mudrosti i shvatanja Istine ili od očuvanja
Ljudske Zajednice, davanja svakom čoveku ono što mu pripada i prihvatanje i poštovanje pravila, ili od
veličine i čvrstine nekog uzdignutog i nesputanog uma ili poštovanja reda i regularnosti u svim našim

rečima i svim našim aktivnostima - u njima su sadržani Uzdržavanje i Trezvenost.

Masonerija je, u svim vremenima, religiozno čuvala tu svetlu veru iz koje teče uzvišena Posvećenost,
osećaj Bratstva korisnih dobrih dela, duh povlađivanja i mira, slatkih nada i stvarne utehe; i istrajnosti u

ispunjavanju najbolnijih i teških zadataka. Ona ih je oduvek zagovarala sa ža-rom i upornošću; i zato ona
danas radi revnosnije nego ikada ranije. Masonski govor se retko kad izgovori, a da se ne iskaže
neophodnost i prednost ovakve vere i, da se pri tome posebno ne poziva na dva osnovna principa religije
koji čine sve religije - ljubav prema Bogu i ljubav prema susedu. Masoni nose u svojim grudima te
principe porodice i društva. Dok Sektaši iz ranijih vremena slabe religijski duh, Masonerija,
sačinjavajući jedan veliki Narod širom planete, korača pod velikom za-stavom Milosrđa i Dobročinstva i
čuva taj osećaj, širi ga u njegovoj čistoti i jednostavnosti, kakav je oduvek postojao u dubinama ljudskog
srca, kao što je postojao čak i pod najdavnijim oblicima obožavanja, kada su niska i prosta praznoverja
zabranjivala njihovo prihvatanje.

Masonska Loža treba da podseća na košnicu, u kojoj svi članovi rade zajedno i revnosno za zajedničko
dobro. Masonerija nije stvorena za hladne duše i uske pameti koje ne shvataju svoju uzvišenu misiju i
uzvišeno apostolstvo. U Masoneriji se izriče anatema protiv mlakih i nepredu-zimljivih. Masonerija bi
trebalo da uteši u nesreći, da popularizuje znanje, da uči o svemu što je istina u čistoj religiji i filosofiji,
da navikne čoveka da poštuje poredak i osobine života, da pokaže put stvarnoj sreći, da se pripremi za taj
srećni period, kada svi delovi Ljudske Porodice, ujedinjeni vezama Tolerancije i Bratstva, treba da budu
samo jedno domaćinstvo - to su aktivnosti koje mogu dobro da podstaknu oduševljenje, pa čak i
entuzijazam.

Sada nećemo iznositi šire ili detaljnije ove ideje, već ih samo kratko pominjemo, kao napomenu na
osnovu koje možete razmišljati po sopstvenom nahođenju. Ukoliko odavde nastavite da napre-dujete, one
će vam biti razvijane, objašnjene i otkrivene.

Masonerija ne daje nepraktične i ekstravagantne pouke, naravno, jer ako bi one bile takve, bile bi
zanemarene. Ona ne traži od svojih iniciranih ništa što je nemoguće, već što je njima lako da izvr-še.
Njena učenja su, u najvećoj meri, veoma praktična; njene zakone može ispuniti svaki pravedan, ponosit i
pošten čovek, bez obzira koje je vere ili veroispovesti. Njen cilj je da ostvari najveće pojedi-načno

dobro, ne tražeći pri tom da čovek postane savršen. Ona se ne upušta u domen religije, niti se upušta u