Page 135 - Albert Pike - Moral i Dogma

9", IZABRANIK DEVETORICE

PRVOBITNO OSNOVAN DA NAGRADI VERNOST, POSLUŠNOST I POSVEĆENOST, OVaj Stepen je
bio pOSVe-ćen hrabrosti, predanosti i patriotizmu; i vaša obaveza koja vam je data, dužnost je koju ste vi
preuzeli. Ona je sumirana u prostom ovlašćenju - Zaštiti ugnjetene od ugnjetača i posvetiti sebe časti i
interesima tvoje Zemlje.

Masonerija nije ni spekulativna ni teorijska, već je eksperimentalna; nije sentimentalna, nego je praktična.
Ona zahteva samoodricanje i samokontrolu. Ona ima strogo lice prema ljudskim poroci-ma i ulazi u
mnoge oblasti naših stremljenja i zadovoljstva. Ona probija kroz oblast nejasnih oseća-nja; van oblasti
gde su moralisti i filosofi ispleli svoje fine teorije i uspostavili svoje prelepe maksime, u samu dubinu
srca, ukorava naše malenkosti i beznačajnosti, prigovara nam za naše predrasude i strasti, ratuje protiv
armija naših poroka.

Ona ratuje protiv strasti koje iskaču iz grudi sveta sa finim osečanjima, sveta velikih izreka i lošeg
ponašanja, dobrih maksima i loših dela; čije mračne strasti ne samo da su suzdržavane sa običajima i
ceremonijama, već su sakrivane čak i od sebe, sa velom lepih osećanja. Ovaj užasni

solecizam je postojao u svim dobima. Rimokatolički sentimentalizam je često prikrivao nevernost i
1 2
poroke; Protestantska neposrednost je često hvalila spiritualnost i veru, prenebregavala ružnu is-tinu,
iskrenost i darežljivost; i ultra-liberalna Racionalistička prefinjenost ponekad se uzdiže prema nebu u

svojim snovima, a valja se u kaljuzi svojih zemaljskih dela.

Možda postoji svet masonskih osečanja; i svet sa malo, ili nimalo, Masonerije. U mnogim umo-vima
postoji nejasan i opšti osečaj masonskog milosrđa, darežljivosti i nepristrasnosti, ali taj osećaj ne vidi

praktične i aktivne vrline, ni uobičajenu ljubaznost, samopožrtvovanje ili velikodušnost. Masonerija oko
njih je kao hladna, mada brilijantna svetlost koja sjaji i vrtloži se na Severnom nebu. Postoje povremena
svetlucanja plemenitih i muških osećanja, prolazni sjaj i trenutni odsjaji pravič-nih i uzvišenih misli koji
osvetljavaju Nebo njihove mašte, ali nema životne topline u srcima i stoga, oni ostaju hladni i sterilni kao
i Arktik ili antarktički region. Oni ne rade ništa; oni ne ostvaruju pobedu nad sobom; oni ne ostvaruju
napredak; oni su i dalje u Severoistočnom uglu Lože, kao kada su prvi put stajali u njemu kao Učenici; i
oni ne unapređuju Masoneriju, kroz kultivaciju, opredelje-nje, odlučnost i redovnost, kao što unapređuju
svoje sopstveno imanje, profesiju ili znanje. Njihova Masonerija postoji samo uopšteno i kao neodređen
osećaj, žalosno lišena rezultata; osim na rečima, u formulama (tj. propisima ili pravilima) i u finim
procesijama.

Većina ljudi ima osećanja, ali ne i principe. Prva su osobina privremenih senzacija, a potonja je stalna i
kontrolisana impresija dobrote i vrlina. Prva su generalna i nevoljna, koja se ne uzdižu do karaktera
vrline. Njih svako ima. Ona nastaju spontano u svakom srcu. Potonji su pravila delovanja, oblik i
kontrola našeg ponašanja; i na njima Masonerija insistira.

Mi podržavamo ispravno i proterujemo neispravno. To je stara priča o ljudskim nedostacima. Niko ne
podstiče niti hvali nepravdu, prevaru, ugnjetavanje, žudnju, osvetu, zavist ili klevetu; pa ipak, koliko li je
onih koji osuđuju takve osobine, a sami ih imaju? Nije retkost za onog čiji se gnev zapali nekom pričom o
poročnoj nepravdi, surovom ugnjetavanju, prostoj kleveti ili bedi nanetoj razuzdanom nebrigom, da
njegov bes plane, zbog povređenih i oštećenih žrtava nepravde; i da taj bude, na isti način, nepravedan ili

da ugnjetava ili zavidi, ili nehaje, ili da bude neodgovoran zago-vornik u priči o nekim drugim.