Page 150 - Albert Pike - Moral i Dogma

kontinuitetom, upornošću, čvrstom i stalnom navikom da radi na prosvećenju sveta, s uvećanjem svojih
mogućnosti i sposobnosti.

A to je, u svim slučajevima, stalnim radom, dovoljnim zalaganjem u radu, dovoljnim raspoloži-vim
vremenom za njegovo obavljanje uz stalne muke i uz stalnu priležnost, a ne uz opsenarstvo, da se
obezbedi snaga za glavni cilj na sjajan način. Tako je Demosten, rečenicom po rečenicom,
15
izgovarao svoje besmrtne govore. Tako je Njutn probijao svoj put penjući se po stepenicama geometrije,
do mehanizma Neba i Le Verrier je dodao planete našem Solarnom sistemu. Veoma je pogrešno mišl-
16
jenje da oni, koji su nam ostavili najznačajnije spomenike intelekta za sobom, nisu bili ništa drugačiji od
svoje rase, već su imali samo drugačije talente; da su oni skretali pažnju na sebe samo svojim talentom, i
gotovo nikad svojom marljivošću; odnosno, istina je da je najupornija primena tih opštih sposobnosti
koje svi posedujemo, zaslužna za slavu koja sada širi sećanje na njih i na njihovo ime.

Ne smemo pomišljati da je vulgarizovanje genija da on mora biti prosvetljen na bilo koji drugi način
osim direktnim nadahnućem s Neba; ne treba prevideti njegovu usredsređenost prema cilju, njegovu
posvećenost nekom jednostavnom ali velikom cilju, njegovu strpljivost u radu, a ne grčevitu i neprirodnu

agoniju već, postepenost - malo po malo, koliko snaga uma može da primi; uz nago-milavanje brojnih
sićušnih napora, koji su energetski predivni, umesto nekoliko velikih i gigantskih koji bi, možda, bili
potpuno neodgovarajući način; s njima, on sam stvara velike rezultate koji pišu trajni zapis na licu zemlje
i u istoriji naroda i čoveka.

Mi ne smemo da previdimo da ovi elementi kojima geniji duguju za najbolje i najveličanstvenije uspehe,
niti da pomišljamo da kvaliteti, kao što su strpljenje i marljivost i uporna vrednoća, koji su inače široko
rasprostranjeni, nemaju udela u potvrđivanju tako jasnog isticanja dobročinitelja svoje vrste. Ne smemo
da zaboravimo da veliki rezultati obično nastaju objedinjeni kroz brojne pokušaje i napore; jer, oni su
nevidljive čestice pare, svaka posebna i drugačija od ostalih koje, dižući se iz okeana i svojih zaliva i
uvala, sa jezera i reka i širokih močvara i naplavljenih ravnica, odlaze kao oblaci i destilisani se vraćaju
na zemlju u rosi i padaju u mlazevima kiše i snega na široke ravnice i brda i čine veliki plovni tok koji je
arterija krvotoka zemlje.

Tako i Masonerija može da uradi mnogo ako svaki Mason bude spreman da uradi svoj deo i ako njihovi
zajednički napori budu usmereni mudrim savetima ka opštem cilju. Stvaranje moćnih stvari ujednom
trenutkuje za Boga i Svemoćnog, a postepenost rasta ka velikomje pravac koji je On namenio čoveku.

Ako je volja Masonerije iskrena prema svojoj misiji, a Masoni svojim obećanjima i dužnostima, ako i
ona i oni rade ozbiljno i nepokolebljivo za snažan povratak na put dobročinstva, pamteći da su naši
doprinosi stvar milosrđa i obrazovanja, tada zaslužuju najveću čast kada se nečega lišavamo, kada se
odričemo udobnosti ili luksuza da ih napravimo - ako dajemo pomoć za ono što je nekad bio veliki san
Masonerije, za unapređenje ljudi, ne grčevito, spazmatično, već uredno i stalno, kao dizanje pare i toka
potoka i kao što se sunce diže i zvezde izlaze na nebu, tada možemo biti sigur-ni da će veliki rezultati biti
ostvareni i veliki posao urađen. I tada će se, sasvim sigurno, videti da Masonerija nije jalova ili
impotentna, niti degenerisana i klonula u konačnu trulež.