Page 155 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 155
11°, UZVIŠENIIZABRANIK DVANESTORICE
ILI PRINC AMETH
[IZABRANIK DVANAESTORICE]
užnosti princa ametha su da bude ozbiljan, odan, pouzdan i iskren; da štiti ljude od nelegalnih obmana i
1
iznuda; da se bori za njihova politička prava i da shvati, koliko može da, u stvari, oni nose teret i
opterećenje koje uvećava prihode Vlade.
Moraš biti iskren prema svim ljudima.
Moraš biti otvoren i iskren u svim stvarima.
Moraš biti ozbiljan u radu u svemu što je tvoja dužnost.
Nijedan čovek se ne sme pokajati što se oslonio na tvoju odlučnost, hrabrost, na tvoj poziv i na tvoju reč.
Značajna osobina koja karakteriše Masona je njegova naklonost prema svojoj rasi. U ljudskom rodu on
prepoznaje veliku porodicu, povezanu sa njim nevidljivim vezama, i ogromnu mrežu okol-nosti, ispletenu
i istkanu od Boga.
Osećajući tu naklonost, njegova prva masonska dužnost je da služi bližnjima. Prilikom stu-panja u Obred,
on prestaje da bude izolovan i postaje jedinka u velikom bratstvu, preuzima nove obaveze prema svakom
živom Masonu, kao što to čini i svaki drugi Mason prema njemu.
Te dužnosti se ne odnose samo na Masone. On preuzima i mnoge druge obaveze prema svojoj zemlji i
posebno prema masi običnih ljudi koji su u patnjama; jer su i oni, takođe, njegova braća i Bog ih čuje,
neartikulisane, kao i njihovo jecanje u bedi. On je u obavezi da ih odbrani od ugnjetavanja i tiranskog i
nelegalnog iznuđivanja, svim sredstvima ubeđivanja i uticanja, kao i drugim načinima, ukoliko to prilike i
hitnost zahtevaju.
On, takođe, radi na tome da ih odbrani kao i na njihovom uzdizanju. Ne laska im da bi ih zaveo, ne
ulaguje se da bi njima upravljao, ne krije svoje mišljenje da bi ih zavarao, ne im govori da oni nikada ne
greše i da su njihovi glasovi - glas Boga. On zna da bezbednost svake slobodne vlade, njen kontinuitet i
njeno trajanje, zavise od vrlina i intelekta običnih ljudi; i sve dok je njihova sloboda takva, ne može im se
dati ni oduzeti ni oružjem; sve dok je plod muške hrabrosti, pravde, trezvenosti i milosrdne vrline - ona je
duboko ukorenjena u umovima i srcima velikog broja ljudi, i neće im niko prevarom oteti ono što su oni
osvojili, oružjem ili institucijama.
Ako ljudi, posle izlaska iz muka rata, prenebregnu podmuklost mira, on zna da su njihov mir i sloboda
bili razlog ratovanja; ako je rat bio njihova jedina vrlina i njihova najviša pohvala, oni će ubrzo
ustanoviti da je mir, u najvećoj meri, protivnik njihovih interesa. I to će biti još potresniji rat; i to što su
