Page 146 - Albert Pike - Moral i Dogma

moralnih pravila. Daleko u Južnoj Aziji, Zaratustra uči ovu doktrinu:

Na samom početku svogputa Vernik treba da okrene svoje misliprema Ormuzdu i da mu ispove-di, iz
f
dubine svogsrca, daje on Kralj Sveta; on treba daga voli, da mu odajepoštovanje i da mu služi. On mora
da bude čestit i milosrdan, da prezire zadovoljstva tela i da izbegava ponos, oholost i poroke u bilo kom
obliku i posebno neistinu kojajejedan od prvobitnih grehova za koju čovek može biti kriv. On mora da
zaboravi uvrede koje su mu nanete i da se ne sveti. On mora da poštuje uspomenu na svoje roditelje i
rođake. Noču, pre prepuštanja snu, on mora žestoko da preispita svoju savest i da se pokaje za svoje
grehe koji ga slabe ili zlu sreču kojagaje primorala da ih učini.

Od njega se tražilo da mora da se moli za snagu da se očuva u Bogu i da zatraži oproštaj za svoje grehe.
Njegova dužnost je da prizna grehe Magnusu ili svetovnom čoveku koji je poznat po svojim vriinama, ili
Suncu. Post i mršavljenje su bili zabranjeni; i suprotno tome, njegova obaveza je bila da, na odgovarajući

način, neguje telo i održava njegovu snagu, da bi njegova duša mogla biti dovoljno jaka da se odupre
Geniju Mraka; da može još pažljivije da čita Božansku Reč i ima više hrabrosti da obavlja plemenita
dela.

I na severu Evrope, Druidi su smislili posvećenje prijateljima, oproštaj za recipročna nepra-vedna dela,
ljubav za zasluženu pohvalu, opreznost, čovečnost, gostoprimstvo, poštovanje prema starima, nebrigu za
budućnost, umerenost, prezir prema smrti i galantan odnos prema ženi. Čujte ove maksime Hava Maal, ili
Uzvišene Knjige Odina:

Ako imaš prijatelja, posećuj ga često; jer, put će zarasti u travu i ubrzo će ga i drveća prekriti ukoliko ne
ideš često njime. Onje odani prijatelj koji, ako ima dva hleba, jedan daje svom prijatelju. Nikad ne budi
prvi da prekineš prijateljstvo sa nekim prijateljom; tuga cedi srce onog ko nema nikog daga uteši i da mu
da savet. Nepostoji čovek od vrlina koji nema nekeporoke, niti loš čovek koji nema neke vrline. Sretanje
onaj koji dobija pohvale i dobru volju Ijudi; jer sve što zavisi od volje drugogaje rizično i neizvesno.
Bogati beže u trenu; oni su najnestalniji od svih prijatelja; stada i krda nestaju, roditelji umiru, prijatelji
nisu besmrtni a i ti si smrtan;ja znam samojednu stvar da tkanina ne umire, ni sud kojije dat o preminulom.
Budi čovečan prema onima koje srećeš na putu. Ako si pozvao gosta sebi u kuću, daj mu vatru da se
ogreje; čoveku koji je putovao planinama, treba hrana i suvo odelo. Ne rugaj se starima; jer reči, pune
značenja, često dolaze iz bora starosti. Budi umereno mudar i ne previše obazriv. Neka niko ne traži da
zna svoju sudbinu ako želi da spava mirno. Nema gore bolesti od nezadovoljstva svojom sudbinom.
Proždrljiv jede svoju sopstvenu smrt; i mudar čovek se smeje gramzivosti budale. Ništa više ne
povređuje mlade od prekomernog pića; što više neko pije, sve više gubi svoju pamet; ptica zaborava
peva onima koji se truju i izmamljuje njihove duše. Čovek lišen ra-zuma veruje da će on uvek živeti ako
izbegne rat; ali, ako ga mimoiđe koplje, ni starost mu neće biti milostiva. Bolje živi dobro, nego dugo.

Čim čovek zapali vatru u svojoj kući, smrt dolazi pre nego što ona izgori.

Ovako govore knjige Indusa:

Poštuj svog oca i majku. Nikad ne zaboravi koristi koje si od njih imao. Uči dok si ti mlad. Budi pokoran
zakonima svoje zemlje. Budi u društvu vrlih Ijudi. Ne govori o Bogu osim sa uvažavanjem. Živi u dobrim
odnosima sa zemljacima. Budi na pravom mestu. Negovori loše ni o kome. Ne rugaj se nikome sa
telesnim manama. Ne zlostavljaj zarobljenog neprijatelja. Teži da stekneš dobro mišljenje o sebi. Prihvati

savet mudrog čoveka. Što više neko uči, sve više stiče sposobnost učenja. Znanje je najtrajnije bogatstvo.
Takođe, budi ćutljiv i neznalica. Prava primena znanjaje da razlikuješ dobro od zla. Ne budi uzrok
sramote tvojim roditeljima. Ono što naučiš kao mlad, traje kao zapis na kamenu. Mudarje onaj koji