Page 148 - Albert Pike - Moral i Dogma

redova Masona moraju da krenu napred oni koje genijalnost, a ne pore-klo, krase, da otvorimo svim
redovima hram nauke i da svojim vlastitim primerom učinimo da

najskromniji čovek postane željan da se popne uz stepenice koje više nisu neosvojive i da izađe kroz
otvorena vrata na svetlost sunca.

Najviše intelektualno napredovanje se savršeno poklapa sa dnevnim brigama i mukama radni-ka.
Nesebično prenošenje uzvišenih naučnih istina treba da bude dato na raspolaganje svakom delu
čovečanstva. I, kao što je filosofija učila u svetim grobovima Atine i pod Portikom i u starim hramo-vima
Egipta i Indije, tako i u našim Ložama, Znanje se mora podeliti na Naučnu misao i Pouke, da bude poput
Sokratovog i Platonovog, i Agassizovog i Cousinovog* .
39
0
Pravo znanje nikad nije dozvoljavalo zbrku ili nevericu; ali, njegovo napredovanje je prethod-nica
slobodoumlja i prosvetljene tolerantnosti. Bilo ko da se ovoga plaši, neka se dobro trese; jer mogu biti
veoma sigurni da je taj dan vrlo blizu i da zato moraju da ubrzaju let, zlog duha tiranije i progona koji je
veoma dugo lovio u mraku, koji sada nestaje. I, treba se nadati da če uskoro doči vreme kada ljudi neče
više trpeti da budu vođeni sa povezom preko očiju i u neznanju, i da neče više doprinositi podlim
principima suđenja i postupcima prema njihovim zemljacima, koji nisu u skladu sa stvarnim zaslugama
njihovih dela, več če biti u skladu sa slučajnom i nenamernom podudarnošču s njihovim uverenjima.

Uvek kada se s največim poštovanjem raspravljamo s onima koji se po svesti razlikuju od nas, jedini
praktični efekat razlika koje če nastati je da se prosvetli neznanje na jednoj ili drugoj strani, zavisno na
kojoj ono nastaje, da ih uputimo, ako je neznanje njihovo, i sebe, ako je naše; tako da na kraju ipak bude

neka vrsta jednoglasnosti koja treba da nastane među razumnim osobama - da ona budu saglasna, iz
potpune ubeđenosti posle najslobodnijeg razgovora.

Elu od Petnaest mora da preuzme vođstvo nad svojim zemljacima, ne u lakomislenu razonodu, ne u

ponižavajuču zabavu slavoljubive prostote; več radi stvarnog plemenitog zadatka prosvečenja masa
zemljaka, pri čemu njegovo ime neče biti poštovano, ne prostačkim sjajem ili otmenim razme-tanjem, več
iskazivanjem poštovanja koje je najvrednije u našoj racionalnoj prirodi; i biće povezano sa širenjem
znanja i zahvalnosti koja se dobija od onih koje je njegovo mudro dobročinstvo spasilo iz neznanja i
poroka.

Mi njemu kažemo, rečima velikog Rimljanina: Čovek ni na koji način neprilazi blisko Božanstvu sem
kada onopruža tu mogućnost čoveku. Da služiš i činiš dobro što većem broju IjudU i od toga nema ničeg
većeg u tvojoj sreći, da to možeš, i ništa nijefinije u tvojoj prirodi, od želje da to činiš. To je prava meta
za cilj svakog čoveka i Masona koji, ili visoko ceni zadovoljstvo čiste sreče, ili postavlja pravu vrednost
za visoku i neokaljanu slavu. I, ako dobrotvorima čovečanstva, kada se odmaraju od svojih uzvišenih
radova, treba da bude omogučeno da beskonačno uživaju na drugom svetu, kao zaslužena nagrada za
njihovu vrlinu, privilegija da vide dole blagoslove s kojima su njihov napor i milosrđe, a 11 12 možda i
njihovmučan rad i patnje, ostavili pečat njihovog pređašnjeg postojanja, oni neče, u stanju uz-višene
čistote i mudrosti, biti osnivači močnih dinastija, osvajači novih imperija, Cezari, Aleksandri
i Tamerlani; niti Kraljevi i Kancelari, Predsednici ili Senatori, oni koji su uglavnom živeli za svoje parti-
je, a samo sticajem okolnosti za svoju zemlju, koji su često žrtvovali radi sopstvene veličine ili za
svoje frakcije dobrobit svojih zemljaka - oni neče biti ti koji će biti zadovoljni razmišljanjem o
spomenicima za njihovu veličanstvenu slavu; već će biti oni koji će uživati u oduševljenju i marširati ka
toj pobedi, koju mogu da prate posredne posledice njihovog prosvećenja dobročinstvima za poboljšanje

uslova svoje vrste i da se raduju u mislima jer su promene konačno, možda posle mnogo godina,