Page 147 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 147
poznaje sebe. Neka ti knjiga bude najbolji prijatelj. Kada proslaviš sto godina, pre-stani da učiš.
Mudrostje čvrsto zasađena, čak i na uzburkanom okeanu. Ne varaj nikoga, čak ni svoje neprijatelje.
Mudrost je bogatstvo koje svuda ima svoju vrednost. Govori blago, čak i siromašnima. Slađeje oprostiti
nego izvršiti osvetu. Kockanje i svađa vode prema bedi. Nema istinske vrednosti bez primene vrline.
Poštovanje svoje majkeje odavanje najveće počasti Božanstvu. Nema mirnogsna bez čiste savesti. Slabo
razume svoj interes onaj koji nepoštuje svoju reč.
Pre dvadeset četiri veka ovo je bila Kineska etika: Filosof (Konfučije) je rekao:
San! Moja doktrina je jednostavna i laka da se razume. Tseng-Tseu je odgovorio: To je sigurno. Filosof,
poštoje izašao, učenici su sepitali štaje njihov učitelj mislio da kaže. Tseng-Tseuje odgovorio.
Doktrina našegprofesora se sadrži uglavnom da budemo čestiti u srcu i da volimo svogsuseda kao što
volimo sebe.
Jedan vek nakon Konfučija, jevrejski zakon kaže:
Ako ijedan čovek mrzi svogsuseda... treba i ti njega da mrziš jer je on mislio da to uradi i svom bratu...
y
Boljije sused kojije bliži, nego brat kojije daleko... Ti treba da voliš suseda kao sebe.
U istom, petom veku pre Hrista, Sokrat, Grk, je rekao:
Ti treba da voliš svogsuseda kao sebe.
Tri generacije pre toga, Zaratustra je rekao Persijancima:
Ponudite molitvu zahvalnosti Gospodu, najiskrenijem i najčistijem Ormuzdu , vrhovnom i obožavanom
10
Zakonu, koji izjavljuje svom Proroku Zerduštu: Pazi da ne učiniš nešto drugom što ne želiš da drugi učine
tebi; uradi ono Ijudima, što sam sebi želiš da ti drugi urade.
Ista doktrina je odavno predavana u školama Vavilona, Aleksandrije i Jerusalima. Paganin je rekao
fariseju Hilelu da bi on bio spreman da prihvati Jevrejsku religiju, ako bi mogao da objasni sebi, u
nekoliko reči, suštinu svetog zakona Mojsijevog. To što ne bi voleo da uradiš sebi, kaže Hillel, ne čini
susedu. Tuje ceo zakon: ostatakje samo komentar.
Ništa nije prirodnije, kaže Konfučije, ništa više jednostavno, od principa moralnosti kojih seja držim i tu
korisnu maksimu prenosim tebi... To je čovečnost; što če reči, univerzalno milosrđe među svom našom
rasom, bez razlika. To je čestitost; to jest, iskrenost duha i srca, koja čini da neko traži istinu u svemu i
želije, bez obmane sebe ili drugih. Toje, konačno, iskrenost ili dobra vera; što če reči, da otvorenost
otvara srce, mirnoča zbog samopouzdanja isključuje svaku prevaru i svako prerušavan-je, kako na rečima
tako i u delima.
Da širimo korisno znanje, radi unapređenja intelektualnog pročiščenja, kao sigurnu preteču moralnog
unapređenja; da ubrzamo dolazak velikog dana, kada zora opšteg znanja treba da odagna lenje, viseče
magle neznanja i grešaka, čak i iz osnove velike društvene piramide, to je zaista veliki zahtev, u kome čak
i najveći talenti i vlasnici vrlina mogu uveliko da povuku napred, spremni da i sami ponesu svoj deo. Iz
