Page 160 - Albert Pike - Moral i Dogma

tegobama i obavezama, prema ljudskim moćima i sklonostima. Nema ekstravagantnosti u nje-nom učenju;
niti je išta urađeno radi sadašnjih efekata. Ceo tok ljudskog života je sukob s teškoćama; i ako je pravilno
usmeren, on je napredak ka poboljšanju. Nikada nije kasno za čoveka da uči. Ne delimično, već sve, jer
život jeste škola. Nikad ne dođe vreme, čak ni u dubokoj starosti, da se može odložiti žudnja za sticanjem
znanja ili radostima u radu. Čovek korača putem života, u strpljenju i patnji, ponekad u mraku; jer, iz
strpljenja dolazi perfekcija, iz borbe pobeda nastaje, iz oblaka mraka zasija munja koja otvara put
večnosti.

Neka Mason bude veran u školi života i svim njenim poukama! Ne dozvolite da ne nauči ništa, niti da ne
mari zbog toga da li uči ili ne uči. Neka godine ne pređu preko njega samo kao svedoci njegove lenjosti i
ravnodušnosti; ili da ga vidite revnosnog u sticanju svega, osim vrline. Ne dozvo-ljavajte mu da radi
samo za sebe, da zaboravi da je najskromniji čovek koji živi - njegov brat, i da on ima potrebu za

njegovom naklonošću i dobrim uslugama; i da ispod grube odeće koja se nosi u radu, mogu kucati
uzvišena srca isto kao i kucanje srca vladara zvezda.

Bogkoji vagapo duši, ne položajima,

Voli i sažaljeva i mene i tebe;

Jer Njemu su beznačajne naše razlike Kao one kod šljunka na obali mora.
}

Ni ostale dužnosti koje su uključene u ovaj Stepen, nisu od manje važnosti. Masonu se vrlo rano kaže -
Istina je Božanski atribut i temelj svake vrline; otvorenost, pouzdanost, iskrenost, direktnost i čestito
poslovanje, samo su različiti oblici u kojima Istina iskazuje sebe. Pokojnog, odsutnog, ne-vinog i one koji
mu veruju, nijedan Mason neće svesno prevariti. Svima njima on duguje uzvišenu pravdu, u kojoj im je

najsigurnije iskušenje ljudske Nepristrasnosti. Samo će ga najnepošteniji od svih ljudi prevariti, kaže
Ciceron, i taj ne bi bio oštećen da mu nije verovao. Plemenita dela koja su pobeđivala u svim narednim
vremenima, stvorili su ljudi od poštenja i prave hrabrosti. Čovek koji je uvek pošten, moralan je i mudar,
sa time poseduje najboljeg čuvara zaštite: jer, zakon nema snagu da napadne moralnog, niti sreća može da
sruši mudrog.

Osnova Masonerije su moralnost i vrlina. Izučavanjem prve i ispoljavanjem druge, ponašanje Masona
postaje besprekorno. Kako je blagostanje čovečanstva njen glavni cilj, nepristrasnost je jed-na od prvih
vrlina koja se zahteva od njenih članova, jer je ona izvor pravde i dobročinstva.

Sažaljevaj nesreće drugih, uz skrušenost ali bez niskosti; uz dostojanstvo, ali bez arogancije; odreci se
svakog osećanja mržnje i osvete; pokaži svoju velikodušnost i slobodoumlje, bez šepurenja i bez
rasipništva; budi neprijatelj poroka; odaj dužno poštovanje mudrosti i vrlini; poštuj nevinost; budi pošten
i strpljiv u nemaštini i nesreći i, skroman u napretku; izbegavaj svaku neregularnost koja prlja dušu i
oboljeva telo - ispunjavanjem ovih pravila, Mason će postati dobar građanin, odan suprug, dobar otac,
poslušan sin i pravi brat; poštovaće prijateljstvo i sa žarom će ispunjavati dužno-sti koje mu vrlina i
društveni odnosi nameću.

Zato što nam Masonerija zadaje ove dužnosti, ispravno je i važno da ih nazivamo na pravi način, radom.
Onaj koji zamišlja da postane Mason samo dobijanjem prva dva ili tri Stepena, i ako može, s obzirom na
to da je lako zakoračio na ovaj mali uspon, time dostojno da nosi čast Masonerije, bez rada ili
naprezanja, bez samoodricanja ili žrtvovanja, i da nema šta da se uradi u Masoneriji, samo je ludo
zavaravanje.