Page 184 - Albert Pike - Moral i Dogma

Njemu koji je umro na Krstu.

Drevni su smatrali da je celo čovečanstvo bilo pod uticajem dva suprotna principa, Dobra i Zla, od kojih
je Dobro teralo čoveka ka Istini, Nezavisnosti i Posvećenosti; a Zlo ka Lažnom, Servilnom i Sebičnom.
Masonerija predstavlja Dobre Principe i stalno ratuje protiv Zlih. Ona je Herkules,

Oziris, Apolon, Mitra i Ormuzd, u večnoj i smrtnoj zavadi s demonima neznanja, brutalnosti, pro-stote,
lažnog, ropstva duše, netolerancije, sujeverja, tiranije, zla, oholosti bogatstva i zatucanosti.

Kada su despotizam i sujeverje, snagom blizanaca zla i mraka, zavladali svuda i učinili se ne-pobedivim
i besmrtnim, ona je izumela, da bi izbegla proganjanje, misterije, tj. alegorije, simbole i znake, i prenela
je svoje doktrine kroz tajni oblik u inicijacije. Održavajuči svoje drevne simbole i delom svoje drevne
ceremonije, ona pokazuje, u svakoj civilizovanoj zemlji, svoju zastavu na kojoj su zapisani njeni veliki
principi živim slovima svetlosti; i ona se smeje nedoličnim naporima kralje-va i papa da je slome kroz
ekskomunikaciju i zabrane.

Čovekovi stavovi prema Bogu sadržače samo onoliko jasnu istinu koliko je ljudski mozak sposoban da je
primi, bilo da je ta istina stvorena vežbom razuma ili mu je preneta otkrovenjem. Neophodno je da njih
dve budu ograničene i pomešane, kako bi bile shvatljivo prenete ograniče-nom ljudskom intelektu. Pošto
je on ograničen, mi ne možemo imati tačnu ili adekvatnu ideju Beskonačnog, i pošto je um materijalan, ne
možemo dati jasan koncept Duhovnog. Mi verujemo u to i znamo za beskonačnost Prostora i Vremena i
spiritualnost Duše; ali ideja o toj beskonačnosti i duhovnosti nam izmiče. Čak ni Svemočni ne može da
ulije koncept beskonačnosti u naše umove: ni Bog ne može da ga ulije, a da se pre toga u potpunosti ne

promene uslovi našeg postojanja, celo-kupno i ukupno znanje o Njegovoj prirodi i atributima u
ograničenim sposobnostima ljudske duše. Ljudska inteligencija ne može da ga primi, niti ljudski jezik da
ga izgovori. Vidljivo je, obavezno, mera nevidljivog.

Svest pojedinca se sama otkriva. Njegovo znanje ne može da pređe granice njegovog bića.. Njegovi
pojmovi o drugim stvarima i drugim bićima su samo njegovi pojmovi. Oni nisu te stvari ili bića u sebi.
Postojeći princip postojećeg Univerzuma mora biti Beskonačnost; sve dok su naše ideje i pojmovi
konačni i odnose se samo na konačna bića.

Božanstvo nije cilj znanja, već vere; njemu se ne može prići razumevanjem, već moralnim oseća-jem\ ono
se ne može shvatitu već osetiti. Svi pokušaji da se obuhvati Beskonačno u pojmu Konačnog su, i moraju
biti, prilagođavanja slabostima čoveka. Sakrivena od ljudskog shvatanja u nejasnosti, u kojoj se ukroćena
mašta sa strahopoštovanjem povlači a Misao beži u nižu svest, Božanska Priroda je tema o kojoj čovek ne
može mnogo da dogmatizuje. Ovde filosofski Intelekt postaje najbolnije svestan svoje vlastite
nepotpunosti.

Pa ipak, čovek u ovom najviše dogmatizuje, klasifikuje i opisuje Božje atribute, stvara svoju mapu Božje
prirode i spisak Božjih kvaliteta, osećanja, impulsa i strasti; i zatim, obesi i spali svog brata, koji je,
dogmata koliko i on, napravio drugačiju mapu i listu osobina. Obostrano uvažavanje nije ponižavanje.
Njegov Bog je inkarnirano Božanstvo. Nesavršenost uvodi svoja ograničenja u ne-ograničeno i odeva
Nezamisliv Duh Univerzuma u oblike koju su na dohvat čula i intelekta, i izvodi ih iz te beskonačne i
nesavršene prirode koja je sama Božja kreacija.

Svi smo mi, mada ne podjednako, u zabludi. Očuvane dogme svakog od nas nisu, kako se za-dovoljno
nadamo, čista istina o Bogu; već jednostavno naš sopstveni oblik greške, naše nagađanje istine, izlomljeni