Page 185 - Albert Pike - Moral i Dogma

delovi zraka svetlosti koji su nam pali na pamet. Naši mali sistemi imaju svojih pet minuta i potom
prestaju da postoje; to su samo slomljeni zraci o Bogu; a On je više od njih. Savršena istina nigde nije
moguća. Mi nazivamo ovaj Stepen - Savršenim; pa ipak, ono što on uči je nesavršeno i nepotpuno. Ipak,
mi se nećemo opustiti u traganju za istinom, niti se zadovoljno i prećutno složiti s greškom. Naša je
dužnost da uvek idemo napred u istraživanju. Iako je apsolutna istina nedostižna, količinu grešaka u našem
pristupu je, ipak, moguće menjati i stalno smanjivati; i tako, Masonerija je stalno nastavljanje borbe
prema svetlosti.

Nisu sve greške podjednako bezopasne. One koje najviše povređuju, jesu one koje uvode bez-vredne
pojmove prirode i atribute Boga; i to je ona koju Masonerija simbolizuje preko neznanja Prave Reči.
Prava reč Masona nije potpuna, savršena, apsolutna istina u odnosu na Boga; već najviši i najplemenitiji
koncept Njega koji naš um može da stvori: i ta reč je neizreciva, jer jedan čovek ne može da prenese

drugom svoj sopstveni pojam Božanstva; jer pojam svakog čoveka o Bogu mora biti proporcionalan
njegovoj mentalnoj kultivizaciji, intelektualnoj snazi i moralnoj nadmoćnosti. Bog je, kako ga čovek
shvata, odraz slike samog čoveka.

Koncepcija Boga kod svakog čoveka mora da se razlikuje zavisno od njegove mentalne kultivi-zacije i
mentalne snage. Ako se iko zadovoljavaprostom slikom u odnosu na onu koju njegov intelekt može da

shvati, tada se on zadovoljava onim što je pogrešno za njega, kao što je zapravo pogrešno. Ako je
preniska za njegov domet, on mora da oseća da je ona pogrešna. I, ako mi, devetnaest vekova nakon
Hrista, prihvatamo pojmove koji su devetnaest vekova pre Njega i ako je naš pojam o Bogu isti kao kod
neznalica, ograničenih, osvetoljubivih Izraelićana, tada mislimo gore o Bogu i imamo uniženo, lošije i još
ograničenije shvatanje o Njegovoj prirodi, nego što je naša sposobnost koju nam je On podario, u stanju
da stvori. Najviša slika koju možemo da stvorimo je najpribližnija istini. A, ako prihvatimo bilo koju
nižu, mi prihvatamo jednu neistinu. Osećamo da je to uvreda i nepoštova-nje prema Njemu, ako mislimo o
Njemu kao surovom, kratkovidom, kapricioznom i nepravednom; kao ljubomornom, ljutom i
osvetoljubivom Biću. Kada preispitujemo svoje pojmove o Njegovom karakteru, ako možemo da ga
shvatimo kao uzvišen, plemenit, dobronameran, slavan i veličanstven karakter, tada nam je to poslednje
pravi koncept Božanstva - jer ne može se zamisliti ništa što je sjajnije od Njega.

Da bi se religija domogla novca i uticaja od što veće mase čovečanstva, mora nužno da pri-hvati ovakav
obim grešaka i da se spusti daleko niže ispod standarda postojećih ljudskih sposob-nosti. Religija koja je
tako čista i uzvišena da bi mogla da je prihvatiti samo većina kultivisanih ljudskih pameti, neće biti
razumljiva i efikasna za manje obrazovani deo čovečanstva. Ono što je Istina za filosofe, neće biti Istina
niti će imati efekte istine, za seljaka. Religija masa mora da bude manje tačna od religije rafiniranih i

refleksivnih, ne toliko po svojoj suštini koliko po svojim oblicima, ne toliko u duhovnim idejama koje
leže prikrivene na njenom dnu, koliko po simboli-ma i dogmama u koje su ugrađene ideje. Najistinitiju
religiju, u mnogim tačkama, ne bi shvatile neznalice, niti bi bila utešna za njih, a neće im biti ni vodilja i
podrška. Doktrine Biblije često nisu izražene jezikom striktne istine, već onim koji najviše odgovara
grubom i neznalačkom narodu, i praktičnoj suštini doktrine. Savršeno čista vera, oslobođena svih spoljnih
primesa, kao sistem uzvišenog teizma i uzvišenog morala, naići će na premalo spremnosti u običnom umu
i srcu, da bi je trenutno prihvatila masa čovečanstva; i, Istina možda ne bi doprla do nas, da nije
pozajmila krila od Greške.