Page 199 - Albert Pike - Moral i Dogma

je klečao pored kamile, i pružao ruku sa maslinovom grančicom u preklinjanju. 58. godine p.n.e. Scaurus
je slavio Igre kada je napravljen velelepni stadion za 80.000 gledalaca, i pozorište. 56. godine p.n.e.
Scaurus je postao pretor (pravosudni organ) i guverner Sardinije. Po povratku u Rim bio je okrivljen za
iznude. Ciceron i petorica slavnih su ga branili, i on je oslobođen. Ali, sličnu grešku je napravio Scaurus
pri imenovanju jednog kandidata za konzula i bio je optužen. Izbegao je iz Rima, i više nema nikakvih
zapisa o njemu. Izvor: Encyclopedia Britannica; XI ed; 1911; Vol. 24; str. 305.

19

Emanacionizam objašnjava poreklo i strukturu stvarnosti kroz pretpostavku savršenog i transcendentnog,
neprirod-nog principa, iz koga sve proizilazi kroz proces nazvan emanacija (grčki aporroia, probole,
proodos; latinski emanatio), koji se može uporediti sa isticanjem ili zračenjem. Emanacija je
bezvremenska i stoga se može nazvati procesom samo figurativno. Njen izvor se ne umanjuje, tako da
Emanacijom izvor ostaje i dalje nepromenjen; ali, kako se proces nastavlja, svaka od novostvorenih
stvari postaje sve manje savršena. U ova tri smisla emanacionizam je suprotan evolucionizmu jer je

evolucija vremenski proces u koji je uključen sam princip i u kojem je tok ka savršenstvu predviđen.
Emanacionizam je, takođe, suprotan kreacinizmu, u kojem princip stvara ostatak realnosti, od koje se on
apsolutno razlikuje, bilo iz ničega ili transformacijom prvobitne, haotične materije iz kosmosa. Postoji
određena bliskost između emanacionizma i panteizma, osim, što ovaj drugi zagovara bliskost principa i
njegovog proizvoda. Neki filosofi poistovećuju emanacionizam sa panteiz-mom. Emanacionizam
predstavlja važan deo u nekoliko filosofskih i religioznih doktrina, mada je u religijskim vrlo neja-san.
Religijska emanacija se pojavljuje u mnogim gnostičkim sistemima i najupadljivija je u Pistis Sophia
(vera - mudrost) i u nekim rukopisima Valentinusa. Ali, ni u jednom od ovih, princip ne objašnjava
poreklo svega što je van najvišeg principa. Dalje, emanacija se pojavljuje u ovim spisima kao rezultat
nekih razmišljanja i volje. Ona ne stvara apstraktne principe, kao Plotinus, već samo osnovu mitoloških
likova - prvi proizvod emanacije, prema Valentinusu, su trideset Aeona - koji sačinjavaju kosmičku
dramu. Dalje, ono što ostaje u pozadini Plotinusovog učenja postaje važno u Gnosticizmu; naime, neka

delovanja volje, koja stvaraju emanacije, su posledica greške ili mane. Fizički svet je stvoren kao jedan
proizvod ema-nacije, Demijurg. Demijurg je zao po sebi i njegova kreacija, svet, jedno je zlo mesto u
kojem čovek nalazi sebe zarobljenim i iz koga mu Gnose pokazuju put ka njegovom Spasenju. Izvor -
Encyclopedia of Philosophy, Second Edition, Donald M. Borchert, Editor in Chief, 2006 Thomson Gale,
Volume III; str. 188-189.