Page 195 - Albert Pike - Moral i Dogma

trajanju vremena, nema ni jednog, ni najmanjeg koji Bog nije predvideo u večnosti. Uz svu jasnost
trenutnog praćenja, sve ih sjedinjava kako bi čovekova slobodna volja mogla da bude Njegov instrument,
kao i sve druge sile prirode.

Ona nas uči da je On stvorio dušu čoveka sa ciljem; da, stvorena u proporciji s njim i obliko-vana u
svakom svom delu beskrajnom veštinom, kao emanacija iz Njegovog duha njena priroda, potreba i oblik
19
su vrline. Ona je tako stvorena, oblikovana, tako skrojena, precizno uravnotežena i tako izvrsno
proporcionalna u svakom svom delu, da je greh koji uđe u nju - mizerija; poročne misli koje padaju na nju
su kao kapi otrova, a zle želje, kada se pojave na njenom tananom tkivu, stvaraju kužne mrlje, smrtne kao
one od boleština na telu. Ona je stvorena za vrline, a ne za poroke, za čisto-tu, konačni odmor i sreču.
Ništa manje uzaludan nije pokušaj da planina potone na nivo doline, da se talasi besnog mora okrenu od
svoje obale i prekinu da udaraju o nju, da zvezde stanu na svojim utvrđenim stazama, nego da se promeni

bilo koji zakon naše sopstvene prirode. Jedan od tih zako-na, izgovoren Božjim glasom i koji struji kroz
svaki nerv i tkivo, kroz sve sile i elemente moralnog sadržaja koje nam je On dao, jeste da moramo biti
pošteni i vrli. Kada smo pred izazovom, moramo se odupreti, moramo upravljati svojim razuzdanim
strastima i držati čvrsto svoje emocionalne sklo-nosti. Ovo nije diktat neke proizvoljne želje ili nekog
krutog i nepraktičnog zakona, već je to deo velikog, čvrstog zakona harmonije koji drži Univerzum
zajedno; nije neka puka odredba proizvoljne volje, već diktat Beskonačne Mudrosti.

Znamo da je Bog dobar i da je ono što On radi, dobro. Kada to znamo, radovi kreacije, pro-mene života,
sudbine večnosti, sve se to pokazuje prostrto pred nama, kao oprosti i saveti beskrajne ljubavi. Kada to
znamo, onda znamo i da se ljubav Boga bavi temama, kao što je i On, izvan svih misli i mašte dobrog i
veličanstvenog; i jedini razlog zašto mi to ne razumemo jeste - što je to previše veličanstveno za nas da
bismo razumeli. Božja ljubav vodi računa o svima i niko nije zanemaren. Ona nadgleda sve, brine za
svakoga, čini mudre promene za sve, za sva doba, za rano detinjstvo, za detinjstvo i za zrelost, u svakoj
prilici ovog života ili onog na drugom svetu; brine za nedostatke, slabosti, radosti, tugu pa čak i za greh.
Sve je dobro i zdravo i pravo i tako će biti zauvek. Kroz večno vreme svetlost Božje dobrote će sjati i
nadalje, otkrivajući sve, obuhvatajući sve, nagrađujući sve koji zaslužuju nagradu. Tada ćemo videti ono
u šta sada možemo samo da verujemo. Oblak će se dići, proći ćemo kroz vrata misterije i puna svetlost će
zauvek sjati; ta svetlost je simbol one koja je u Loži. Tada će ono što je bilo uslovljeno iskušenjima,
doneti pobedu. Ono što je tištalo naše srce, ispuniće nas zadovoljstvom, i mi ćemo osetiti da je tamo, kao
i ovde, prava i istinska sreća - učiti, napredovati i unaprediti. A to se ne može desiti ako počinjemo sa

greškom, neznanjem i nesavršenstvom. Mi moramo proći kroz mrak, da bismo došli do svetlosti.