Page 248 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 248

rekao je On, da dođete k meni;jer takvoje kraljevstvo neba! Neka su blagosloveni skromni,jer njihovoje
  kraljevstvo neba; neki su pokorni,jer oni će naslediti Zemlju; milostivi, jer će oni dobiti milost; čisti u
  srcu, jer oni će videti Boga; mirotvorci, jer oni će biti nazvani deca Boga! Prvo se iz-miri sa svojim
  bratom i zatim prinesi njemupoklon na oltar. Daj onom koji od tebe traži i njega ti ne od-bij! Voli svoje
  neprijatelje; blagosiljaj one koji te kunu; i moli se za one koji te nemilosrdno iskorišćavaju i progone!
  Sve ono što bi i ti, a što Ijudi rade tebi, uradi njima takođe; jer, to je zakon i Proročanstvo! Onaj koji ne
  nosi svoj krst i koji ne ide za Mnom, nije vredan Mene. Novu zapovest vam dajem, da vi volitejedan
  drugog: kao što sam fa voleo vas, da vi tako volite jedan drugoga: po tome će svi znati da ste vi moji

  učenici. Veće Ijubavi za čoveka nema od ove, da čovek položi svoj život za svogprijatelja.

  Jevanđelje  Ljubavi  je  on  zapečatio  Svojim  Životom.  Surovost  Jevrejskog  Sveštenstva,  neznalački  bes
  rulje i Rimska indiferentnost prema varvarskoj krvi, zakovali su ga za krst i On je otišao izgova-rajući

  blagoslov čovečanstvu.

  Umirući  na  takavnačin,  On  je  zaveštao  Svoje  učenje  čoveku  kao  neprocenjivo  nasleđe.  Izopačeni  i
  pokvareni, oni su bili osnova za mnoge vere, pa su čak postali opravdanje za netolerantnost i pro-gone.

  Mi, ovde kod nas, učimo ih njenoj čistoti. To je naša Masonerija; jer njoj, svi dobri ljudi, svih vera, mogu
  da pristupe.

  Takav Bog je dobar i milostiv, voli i saoseća sa stvorenjima koja je On stvorio; taj Njegov prst je vidljiv

  u svim kretanjima morala, intelekta i materijalnog univerzuma; mi smo Njegova deca, Njegova roditeljska
  briga i pažnja; svi ljudi su braća, njihove oskudice treba da nadomestimo, da oprostimo njihove grehe, da
  tolerišemo  njihova  mišljenja,  njihove  uvrede  da  zaboravimo;  da  čovek  ima  besmrtnu  dušu,  slobodnu
  volju,  pravo  na  slobodu  mišljenja  i  delovanja;  da  su  svi  ljudi  jednaki  pred  Bogom;  da  mi  najbolje
  služimo  Bogu  humanošću,  pokornošću,  ljubaznošću,  dobrotom  i  dru-gim  vrlinama  koje  mogu  prosti  i
  uzvišeni da upražnjavaju; ovo je novi Zakon, Reč, za kojom je svet čeznuo i čekao dugo; i svaki pravi
  Vitez Ružinog^će poštovati uspomenu na Njega koji je propove-dao i gledao blagonaklono čak i na one
  koji Njemu pripisuju karakter daleko iznad njegovih vlastitih razumevanja ili verovanja, čak do granice
  smatranja Njega Božanstvom.


  Čujmo Fila, Grčkog Jevrejina: Misaona duša se različito usmerava, ponekad ka misaonoj plod-nosti a
  ponekad ka jalovosti, iako stalno napreduje, prosvetljena je s prvobitnim idejama, zracima koji emaniraju
  iz Božanske Inteligencije, kad god se uzdiže prema Vrhovnom Blagu. Kada se, u su-protnom, spušta i
  kadaje  ujalovosti,  onapada  u  domen  onih  inteligencija  koje  se  nazivaju  Anđeli...  jer,  kada  je  duši
  uskraćena svetlost Božja koja nju vodi ka znanju stvari, ona ne uživa više od slabe i sekundarne svetlosti
  kojejoj ne daju razumevanje stvari, već samo reči, kao u ovom nižem svetu...


  ...neka se sitne duše povuku i neka zapečate svoje uši! Mi prenosimo božanske misterije samo onima koji
  suprimili svetu inicijaciju, onima koji imaju istinsku pobožnost i koji nisu robovi praznog sjaja reči ili
  doktrinapagana...


  ... O, vi Inicirani, vi čije su ušipročišćene, primite ovo u svoje duše, kao misteriju koja se ne sme nikada
  izgubiti! Nemojteje otkriti Profanima! Čuvajteje i držite u sebi, kao nekvarljivo bogatstvo - ne kao zlato
  ili srebro, već mnogo dragocenije od svega drugog; jer, toje znanje Velikog Uzroka i Prirode, i iz nje su
  rođena oba. I, ako sretnete nekogkoje Iniciran, zaspajtega vašim molitvama, da vam on ne zataji druge
  nove misterije koje možda on zna i ne zastajte sve dok ih ne dobijete! Za mene, mada sam ja bio iniciran u
  Veliku Misteriju Mojsija, Prijatelja Boga, ipak, kada sam video Jeremiju, ja sam ga prepoznao ne samo

  kao Iniciranog, već kao Hijerofanta; ija sam pristupio u njegovu školu.
   243   244   245   246   247   248   249   250   251   252   253