Page 245 - Albert Pike - Moral i Dogma

Ali, pošto smo sigurni da je sve unutar Hrama bilo simbolika i da je cela konstrukcija trebalo da
predstavlja Univerzum, možemo slobodno zaključiti da su stubovi na ulazu, takođe, imali simbo-ličko
značenje. Bilo bi zamorno ponavljati sve interpretacije koje su mašta i glupost pronašle za njih.

Ključ za njihovo istinsko značenje nije nemoguće otkriti. Savršeno i večno razlikovanje dva os-novna
pojma kreativnog silogizma, da bi se omogućilo prikazivanje njihove harmonije analogijom suprotnosti,
drugi je veliki princip te okultne filosofije prikrivene pod nazivom Kabala, i pominjane sa svim svetim
hijeroglifima u Drevnim Svetilištima i u ritualima, koje su mase Iniciranih, Drevne i savremene Slobodne
Masonerije - veoma malo shvatile.

Zohar iznosi da se sve u Univerzumu ponaša po misteriji Ravnoteže, to jest, Ekvilibrijuma. Pored Sefirota
ili Božanske Emanacije, Mudrost i Razumevanje, Ozbiljnost i Dobrota ili Pravda i Milost, Pobeda i Sjaj
- jesu parovi.

Mudrost ili Intelektualna Generativna Energija, i Razumevanje ili Sposobnost oplođenja od stra-ne
Aktivne Energije i stvaranja razumevanja ili misli, simbolički se predstavljaju u Kabali kao muško i
žensko. Isto je s Pravdom i Milošću. Snaga je intelektualna Energija ili Aktivnost; Uspostavljanje
ili Stabilnost je intelektualna Sposobnost za stvaranje, pasivna. Postoji i Moć generisanja i Sposobnost za
stvaranje. Uz Mudrost, kaže se, Bog stvara i kroz Razumevanje, uspostavlja. Postoje dva stuba u Hramu,
siiprotni kao Muškarac i Žena, kao Razum i Vera, Svemoć i Sloboda, Beskrajna Pravda i Beskrajna

Milost, Apsolutna Moć ili Snaga da se uradi čak i nešto što je najnepravednije i glupo, i Apsolutna
Mudrost, koja čini nemogućim da se tako nešto uradi; Pravo i Dužnost, oni su bili stubo-vi intelektualnog
i moralnog sveta, monumentalni hijeroglif protivrečnosti ili suprotnosti, neopho-dan velikom zakonu
kreacije.

Prema svakoj Sili mora da postoji Otpor da je podrži, za svaku svetlost - senka, za svako Kraljevstvo -
Oblast kojom se vlada, za sve potvrdno - odrečno, ili suprotno ili negacija.

Kabalistima je Svetlost Aktivni princip a Mrak, ili Senka (koji je analogan njoj) - Pasivni Princip. Zato
su oni od Sunca i Meseca napravili simbole dva Božanska Pola i dve kreativne snage; ženi su pripisali
Izazov i prvi greh, a zatim i prvi podvig, materinski podvig za iskupljenje, jer tako mi vidimo - iz samih
grudi, samog mraka, ponovno rađanje Svetlosti. Praznina privlači Zasićeno; i isto tako ona je provalija
siromaštva i bede, Prividno Zlo, prividna praznina ništavila života, pro-lazna pobuna stvorenja, i večno
privlači kuljanje okeana bića, obilja, sažaljenja i ljubavi. Hrist je upotpunio Iskupljenje na Krstu
spustivši se u Pakao.

Pravda i Milost su suprotnost. Ako je svaka beskonačna, njihovo zajedničko postojanje se čini
nemogućim. I, ako bi one bile jednake, jedna ne može čak ni da poništi drugu, niti sama da zavla-da.
Misterije Božanske Prirode su iznad našeg ograničenog shvatanja; ali takve su i misterije naše konačne
sudbine. I, izvesno je da su cela harmonija prirode i kretanja, rezultat ravnoteže suprotnih ili naspramnih
sila.

Analogija suprotnosti daje rešenje za najinteresantniji i najteži problem moderne filosofije - ko-načnu i
stalnu usklađenost Razuma i Vere, za preispitivanje Vlasti i Slobode u Nauci i Verovanju, o Savršenstvu u
Bogu i nesavršenstvu u Čoveku. Ako su nauka ili znanje - Sunce, Verovanje je Čovek; to je odraz dana u
noći. Vera je velom ogrnuta Izida, Dopuna Razuma koja u senci prethodi ili sledi Razum. Ona, Vera,
emanira iz Razuma, ali ne može nikada da se pobrka s njim niti da bude poisto-većena s njim. Kada
Razum povredi Veru, ili Vera Razum, to je pomračenje Sunca ili Meseca; kada se to desi, Izvor Svetlosti i