Page 246 - Albert Pike - Moral i Dogma

njegova refleksija istovremeno su beskorisni.

Nauka nestaje sa sistemima koji su samo puko verovanje; i Vera podleže rezonovanju. Dva Stuba Hrama
koji podupiru zdanje, moraju ostati razdvojeni i biti paralelni. Čim bi se pokušalo silom da se privuku,
kao što je uradio Sampson, oni bi se srušili i cela građevina bi pala na glavu ne-promišljenog čoveka ili
revolucionara, koga su lično ili nacionalno nezadovoljstvo unapred predali smrti.

Harmonija je rezultat naizmenične nadmoći sila. Kad god je nema u vladi, vlada je neuspešna, jer je ona
tada ili Despotizam ili Anarhija. Sve teorijske vlade, koliko god da je teorija prihvatljiva, završavaju u
jednom ili u drugom. Vlade koje treba da traju, nisu pravljene u zaključanom sobičku Lockea ili u
Shaftesburiju , u Kongresu, ni Dogovorno. Sile koje se čine suprotnim, koje su zaista suprotne, u
24
Republici same stvaraju promene i život. Sfere se drže u svojoj orbiti i napravljene su da se obrću
harmonično i nepogrešivo, podudaranjem koje izgleda kao suprotnost, ili kao dve suprot-ne sile. Ako je
centripetalna sila jača od centrifugalne a ravnoteže sila nema, navala Sfera prema Centralnom Suncu
razbiće ceo sistem u paramparčad.

Čovek je slobodna sila, mada je Svemogući nad njim i svuda oko njega. Da bi bio slobodan da čini
dobro, on mora biti slobodan i da učini zlo. Svetlosti je neophodna Senka. Država je slobodna kao i
pojedinac u svakoj vladi koja je dostojna svog imena. Država je manje moćna od Božanstva, i zato je
sloboda pojedinačnog građanina sledstvena njenoj Suverenosti. To su suprotnosti, ali ne i antagonizmi. I,

u nekoj Uniji Država, sloboda Država je sledstvena Supremaciji te Zemlje. Kada neka od njih ostvari
trajnu prevlast nad drugom i one prestanu da budu in equilibrio, njeno propadanje se nastavlja ubrzanjem,
povećava se kao kod tela u padu, sve dok slabiji ne bude uništen i zatim, kada ne bude nikakvog otpora
koji bi se pružio jačem, ona uleće u propast.

I, kada ravnoteža Razuma i Vere, u pojedincu ili Državi, i naizmenična premoć nestane, u zavi-snost da li
je jedan ili drugi trajni pobednik, rezultat je Ateizam ili Praznoverje, nepoverenje ili slepa lakovernost; a
Sveštenici bilo Nevere ili Vere, postaju despotski.

Koga god Bog voli, njega On kažnjava (Pavle, Posl. Jevrejima, Gl. 12:6), izraz je koji formuliše celu
dogmu. Iskušenja života su blagoslovi života, za pojedinca ili Naciju, ukoliko jedan od njih ima Dušu
koja je zaista vredna spasenja. Svetlost i mrak, rekao je Zaratustra, su večne osobine sveta. Svetlost i
Senka su svuda i uvek su u proporciji; Svetlost je razlog postojanja Senke. Samo preko isku-šenja, kroz
agoniju žalosti i oštro iskazivanje suprotnosti, taj čovek i Država uspostavljaju inicijaciju. Agonije Vrta
25
Gethesemane i one na Krstu, na Kalvariji, prethodile su Uskrsnuću i bile su sredstvo Spasenja. Kroz taj
napredak, Bog stavlja Čovečanstvo na muke.

Stepen Ružinog * je posvećen i simbolizuje konačnu pobedu istine nad neistinom, slobode nad ropstvom,
svetlosti nad mrakom, života nad smrću i dobra nad zlom. Velika istina koju nam on prenosi jeste da je,
uprkos postojanju Zla, Bog beskrajno mudar, pravedan i dobar; da u stvarima sveta, vođenim bez pravila
dobrog i pogrešnog, koja su nam poznata u našim uskim vidicima, ipak je sve ispravno, jer je to
delovanje Boga; i sva zla, sve misterije, sve nesreće, samo su kapi u velikoj matici koja čisti, kojom On
upravlja ka velikom i veličanstvenom zadatku; da će, u predviđeno vre-me, On iskupiti i obnoviti svet i
Princip, a Moć i postojanje Zla će tada nestati; i sve će to biti urađeno na takav način i instrumentima
koje On odabere da primeni; bilo sa vrlinama Spasitelja koji se već pojavio, ili Mesije, na kojeg se još
čeka, iz Njegove reinkarnacije ili od nekog nadahnutog proroka, što nije na nama Masonima da odlučimo.
Neka svako procenjuje i veruje za sebe.