Page 289 - Albert Pike - Moral i Dogma

sebe na svojoj samrti.

Nema sumnje da su, u početku, ceremonije inicijacija bile retke i jednostavne. Kako su velike istine
prvobitnog otkrovenja bledele iz sećanja masa Naroda, a poročnost se rasprostirala na zemlji, one su
morale da sprovedu diskriminaciju - da se zahteva duži period probe i pozitivne provere kandidata, da se
one šire oko nečega što su, na samom njihovom početku, pre bile škola instrukcija nego misterije, s velom
tajnosti i pompom ceremonija, radi uzdizanja misli i utiska njihove vredno-sti i značaja.

Bez obzira na to kakve su predstave o Misterijama mogli da stvore kasniji pisci, posebno Hrišćanski, one
su morale da ostanu čiste, ne samo na početku već tokom dugog vremena; i doktri-ne prirodne religije i
morala, koje su u njima prenošene, bile su od najveće važnosti; jer su vrli, kao i najučeniji i najveći
filosofi antike, govorili o njima najuzvišenijim rečima. A da su one, na svom kraju, postale degradirane
previsokim ciljevima i time iskvarene - to znamo.

Obredi inicijacije su postepeno postajali sve komplikovaniji. Izmišljani su znaci i znamenja kako bi se po
njima Deca Svetla mogla međusobno lako prepoznati. Kako se broj Iniciranih poveća-vao, izmišljeni su
razni Stepeni, s namerom da se u unutrašnjim odajama Hrama nađe samo neko-licina bliskih kojima su
poverene najvrednije tajne, i koji su mogli uspešno da upravljaju uticajem i moćima Reda.

Misterije su, prvobitno, trebalo da budu početak novog života razuma i vrlina. Inicirani ili ezoterični,
učeni su doktrini Jednog Vrhovnog Boga, teoriji smrti i večnosti, skrivenim misterijama Prirode,
izgledima konačnog povratka duše u stanje savršenstva iz koga je ona posrnula, njenoj be-smrtnosti i
oblicima nagrade i kazne nakon smrti. Neinicirani su smatrani Profanima, bezvrednim javne službe ili

ličnog poverenja, ponekad obeležavani kao Ateisti i predodređeni za večnu kaznu nakon groba.

Svi su bili inicirani u manjim Misterijama; samo nekolicina je prisustvovala većim, u kojima je stvaran
duh i gde su većina njihovih tajnih doktrina bile sakrivene. Veo tajnosti je bio neprobojan, zapečaćen

zakletvom i najužasnijim i najjezivijim kaznama. Samo kroz inicijaciju je bilo moguće steći znanje o
Hijeroglifima kojima su zidovi, stubovi i plafoni Hrama bili ukrašeni i za koje se vero-valo da su preneti
Sveštenicima kroz otkrovenje od nebeskog božanstva, a mladi svih uzrasta su bili veoma željni da ih
odgonetnu.

Ceremonije su izvođene u gluvo doba noći, uglavnom u prostorijama ispod zemlje ali ponekad i u
središtu ogromne Piramide, uz upotrebu svakog sredstva koje je moglo da pokrene i uzbudi kandidate.
Bezbrojnim ceremonijama, divljim i romantičnim, užasnim i prijatnim, postepeno je dodavano nekoliko
izražajnih simbola prvobitnih obreda, pod kojima je bilo primera da je užasnuti aspirant, ili kandidat,
drhtao od straha. Piramide su, verovatno, korišćene za inicijacije, kao i jame, pagode i lavirinti; jer,
ceremonije su zahtevale mnogo odaja i ćelija, duge prolaze i bunare. Glavno mesto u Egiptu za Misterije
je bilo ostrvo Philce (File) na Nilu, gde je postajao veličanstven Hram Ozirisu, a njegove mošti su,
govorilo se, bile očuvane.

Sveštenici, ta izabrana i posebna klasa u Egiptu, Indiji, Fenikiji, Judeji i Grčkoj, kao i u Britaniji i Rimu i
u bilo kom drugom mestu gde su Misterije bile znane, koristili su svoje prirodne nagone da stvaraju šire
tkivo vlastite moći. Čistunstvo bez religije je održavano veoma dugo. Rang i ugled su pobedili prvobitnu
jednostavnost. Nemoralan, prazan, drzak, pokvaren i podmitljiv čovek, uz sve to, odeven je u odeždu