Page 288 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 288

ista mitska ličnost koja, poput Hermesa ili Zaratustre, sjedinjuje Ljudske Atribute s Božanskim, i koja je
  sama Bog, čije je obožavanje ona uvela, i učila sirove i proste ljude začetku civilizacije pod uticajem
  pesme, i povezivala sa simbolom njegove smrti, simboliku te Prirode, naj-suštinskije utehe religije.


  Misterije  su  obuhvatale  tri  najveća  učenja  Drevne  Teosofije.  One  su  se  bavile  Bogom,  Čovekom  i
  Prirodom.  Dionizije,  za  čije  se  Misterije  govorilo  da  ih  je  osnovao  Orfej,  bio  je  Bog  Prirode,  ili
  vlage (koja je život Prirode), koji u mraku priprema povratak života i vegetacije, ili koji je sam Svetlost
  i Promena koja razvija različite podvrste. Teološki, on je bio isto što i Hermes, Prometej i Posejdon. Na
  Egejskim ostrvima on je Butes, Dardanus, Himeros ili Imbros. Na Kritu, on se pojavljuje kao Iasius ili
  Zevs,  čije  je  obožavanje  ostalo  prekriveno  pod  običnim  oblicima  misterija  (otkrivajući  pro-fanoj
  znatiželji simbole) koje su, ako su o njima razmišljali bez udubljivanja, morale biti shvaćene pogrešno. U
  Aziji,  on  je  s  dugim  ogrtačem  Bassareusa  (drugo  ime  za  boga  vegetacije,  Dionizija)  zajedno  sa

  Sabaizmom  iz  Frigijskih  Coribantesa ;  sa  mističnim  Iacchus,  odojčetom  ili  sinom  Cere  i  sa  rasko-
                                              9
  madanim Zagreusom , Persefoninim sinom.
                         10
  U  simboličkim  oblicima,  Misterije  su  prikazivale  JEDNOG,  čija  je  Višestrukost  prikaz  beskraj-nog,  i

  sadržavale  su  moralnu  pouku,  pripremljenu  da  vodi  dušu  kroz  život  i  da  je  ohrabri  u  smrti.  Priča  o
  Dioniziju zaista ima suštinski značaj. On nije bio samo kreator sveta, već čuvar, oslobodilac i Spasitelj
  duše.  Bog,  u  svemu,  bio  je  posledično  personifikovana  manifestacija  svega  u  mnoštvu,  promenljivost
  godine, život koji nastaje u bezbrojnim oblicima.


  Duhovna regeneracija čoveka simbolizovana je u Misterijama kroz drugo rođenje Dionizija, kao izdanka
  ili potomka iz Najvišeg; i sile i simboli te regeneracije bili su elementi koji su uticali na periodično
  pročišćenje prirode - vazduh, iskazan kroz mističnu vejalicu ili spravu za vejanje žita (za razdvajanje
  pleve i žita); vatra, simbolizovana sa bakljom; vodica za krštenje, a voda nije samo za pročišćavanje svih
  stvari, već izvor porekla svega.


  Ova saznanja, uneta u ritual, ukazivala su na reformaciju duše i navikavanje na moralnu čistotu koja je
  zvanično zahtevana u Eleuzijskim misterijama. Pojedinac je samo bio pozvan da pristupi, onaj koji je bio
  čistih  ruku  i  darovitog  govora,  bez  ikakvog  zagađenja  i  čiste  savesti.  Srećan  je  čovek  kažu  inicirani
  Euripid i Aristofan, onaj koji pročišćava svoj život i koji ponizno posvećuje svoju dušu u thiasosu  Boga.
                                                                                                                  11
  Neka  on  pazi  na  svoje  usne  da  ne  izgovori  profanu  reč:  neka  on  bude  nepristrasan  i  ljubazan  prema
  strancima i prema svojim susedima; neka se on ne uplete ni u kakve poročne stvari da ne bi postale glup i
  mučan  deo  u  njegovoj  duši.  Daleko  od  toga  da  je  mistični  ples  thiasos  nečist,  zli  govornik,  buntovni
  građanin, sebični lovac na korist, izdajnik; svi ovi su mnogo bliži neredu Titana nego regulisanom životu
  Orfika ili Curetanskom redu Sveštenika Idcean (planina Ida na Kritu) Zevsa.


  Uzdignutim  iznad  sfere  običnih  sposobnosti  i  u  nemogućnosti  da  prihvati  ono  što  ga  prevazila-zi,
  sledbeniku se čini da postaje božanski onoliko koliko manje postaje čovek; kao da postaje demon ili bog.
  U mašti, inicirani su već ubrojani u blažene. Samo su oni uživali pravi život, istinski Sunčani sjaj dok su
  pevali himne svom Bogu, pod mladom šumicom koja je predstavljala Elizijum, bili su stvarno obnovljeni
  ili regenerisani pod veselim uticajem svojih plesova.


  One  koje Proserpina vodi u njenim Misterijama, govorilo se, koji su primili njene instrukcije i duhovnu
       y
  hranu, odmaraju se od svog rada i ne znaju više za muke. Srećni su oni koji prisustvuju i shvataju ovu
  svetu  ceremoniju!  Njima  je  poznato  značenje  ove  zagonetke  postojanja  kroz  shvatanje  njenog  cilja  i
  završetka,  kakoje  propisao  Zevs;  oni  učestvuju  u  dobrobiti  mnogo  većoj  i  trajnijoj  nego  štoje  zrno
  dobijeno od Cere;jer, oni su uzdignuti na lestvici intelektualnogpostojanja i dobijaju slatku nadu da uteše
   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293