Page 288 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 288
ista mitska ličnost koja, poput Hermesa ili Zaratustre, sjedinjuje Ljudske Atribute s Božanskim, i koja je
sama Bog, čije je obožavanje ona uvela, i učila sirove i proste ljude začetku civilizacije pod uticajem
pesme, i povezivala sa simbolom njegove smrti, simboliku te Prirode, naj-suštinskije utehe religije.
Misterije su obuhvatale tri najveća učenja Drevne Teosofije. One su se bavile Bogom, Čovekom i
Prirodom. Dionizije, za čije se Misterije govorilo da ih je osnovao Orfej, bio je Bog Prirode, ili
vlage (koja je život Prirode), koji u mraku priprema povratak života i vegetacije, ili koji je sam Svetlost
i Promena koja razvija različite podvrste. Teološki, on je bio isto što i Hermes, Prometej i Posejdon. Na
Egejskim ostrvima on je Butes, Dardanus, Himeros ili Imbros. Na Kritu, on se pojavljuje kao Iasius ili
Zevs, čije je obožavanje ostalo prekriveno pod običnim oblicima misterija (otkrivajući pro-fanoj
znatiželji simbole) koje su, ako su o njima razmišljali bez udubljivanja, morale biti shvaćene pogrešno. U
Aziji, on je s dugim ogrtačem Bassareusa (drugo ime za boga vegetacije, Dionizija) zajedno sa
Sabaizmom iz Frigijskih Coribantesa ; sa mističnim Iacchus, odojčetom ili sinom Cere i sa rasko-
9
madanim Zagreusom , Persefoninim sinom.
10
U simboličkim oblicima, Misterije su prikazivale JEDNOG, čija je Višestrukost prikaz beskraj-nog, i
sadržavale su moralnu pouku, pripremljenu da vodi dušu kroz život i da je ohrabri u smrti. Priča o
Dioniziju zaista ima suštinski značaj. On nije bio samo kreator sveta, već čuvar, oslobodilac i Spasitelj
duše. Bog, u svemu, bio je posledično personifikovana manifestacija svega u mnoštvu, promenljivost
godine, život koji nastaje u bezbrojnim oblicima.
Duhovna regeneracija čoveka simbolizovana je u Misterijama kroz drugo rođenje Dionizija, kao izdanka
ili potomka iz Najvišeg; i sile i simboli te regeneracije bili su elementi koji su uticali na periodično
pročišćenje prirode - vazduh, iskazan kroz mističnu vejalicu ili spravu za vejanje žita (za razdvajanje
pleve i žita); vatra, simbolizovana sa bakljom; vodica za krštenje, a voda nije samo za pročišćavanje svih
stvari, već izvor porekla svega.
Ova saznanja, uneta u ritual, ukazivala su na reformaciju duše i navikavanje na moralnu čistotu koja je
zvanično zahtevana u Eleuzijskim misterijama. Pojedinac je samo bio pozvan da pristupi, onaj koji je bio
čistih ruku i darovitog govora, bez ikakvog zagađenja i čiste savesti. Srećan je čovek kažu inicirani
Euripid i Aristofan, onaj koji pročišćava svoj život i koji ponizno posvećuje svoju dušu u thiasosu Boga.
11
Neka on pazi na svoje usne da ne izgovori profanu reč: neka on bude nepristrasan i ljubazan prema
strancima i prema svojim susedima; neka se on ne uplete ni u kakve poročne stvari da ne bi postale glup i
mučan deo u njegovoj duši. Daleko od toga da je mistični ples thiasos nečist, zli govornik, buntovni
građanin, sebični lovac na korist, izdajnik; svi ovi su mnogo bliži neredu Titana nego regulisanom životu
Orfika ili Curetanskom redu Sveštenika Idcean (planina Ida na Kritu) Zevsa.
Uzdignutim iznad sfere običnih sposobnosti i u nemogućnosti da prihvati ono što ga prevazila-zi,
sledbeniku se čini da postaje božanski onoliko koliko manje postaje čovek; kao da postaje demon ili bog.
U mašti, inicirani su već ubrojani u blažene. Samo su oni uživali pravi život, istinski Sunčani sjaj dok su
pevali himne svom Bogu, pod mladom šumicom koja je predstavljala Elizijum, bili su stvarno obnovljeni
ili regenerisani pod veselim uticajem svojih plesova.
One koje Proserpina vodi u njenim Misterijama, govorilo se, koji su primili njene instrukcije i duhovnu
y
hranu, odmaraju se od svog rada i ne znaju više za muke. Srećni su oni koji prisustvuju i shvataju ovu
svetu ceremoniju! Njima je poznato značenje ove zagonetke postojanja kroz shvatanje njenog cilja i
završetka, kakoje propisao Zevs; oni učestvuju u dobrobiti mnogo većoj i trajnijoj nego štoje zrno
dobijeno od Cere;jer, oni su uzdignuti na lestvici intelektualnogpostojanja i dobijaju slatku nadu da uteše