Page 286 - Albert Pike - Moral i Dogma

Čini mi se, kaže veliki govornik, filosof i moralista, Ciceron, da Atina, od svih mnogih sjajnih
pronalazaka, božanskih i veoma korisnih za Ijudsku porodicu, nije stvorila ništa tako veliko i uporedi-vo
sa Misterijama, koje su divlji i žestok život zamenile humanim i uljudnim ponašanjem. Sa
dobrim razlogom se koristi reč inicijacija; jer se kroz nju mi u realnosti učimo prvim principima života; i
ona, ne samo da nas podučava da živimo na način mnogo utešniji i prihvatljiviji, več zamenjuje
smrtne bolove sa nadom u bolji život nakon ovoga.

Mesto porekla Misterija nije poznato. Pretpostavlja se da su one došle iz Indije, preko Haldeje u Egipat i
odatle prenete u Grčku. Gde god da su nastale, njih su izvodili svi drevni narodi; i, kao što to obično
biva, Tračani, Krićani i Atinjani su se ponosili autorstvom i čvrsto insistirali na tome da u svojim
Misterijama nisu preuzeli ništa od bilo kod drugog naroda.

U Egiptu i na Istoku, sve religije su bile, čak i u svom najpoetičnijem obliku, manje ili više, misteriozne; i
glavni razlog zašto je u Grčkoj prihvaćeno ime i oblik Misterija, bio je taj što su plitke narodne teologije
manje ispunjavale nego što je sama religija, u širem smislu, bila u stanju da pruži. One su bila praktična
uputstva koja su nedostajala narodnim religijama, za zadovoljavanje dubljih misli i zahteva uma.

Neodređenost simbolizma je, možda, dopirala tamo gde mnogo opipljivije i opšte priznate vere nisu
mogle. Prethodne vere su svojom neodređenošću iskazivale nejasnost svog cilja; one su tretirale
misteriozne stvari mistično; težile su da prikažu ono što se nije moglo objasniti i da pobude odgovarajuće
osećanje, ako već nisu mogle da razviju odgovarajuću ideju; i, da načine samo prilagođenu sliku koja
odgovara konceptu koji, sam po sebi, nikad nije postao jasan i nije bio blizak niti prihvatljiv.

Umesto uputstva koja sada prenosimo knjigama i pismima, u starom načinu prenosa su posto-jali simboli;
i, sveštenik je morao da izmisli ili stalno da ponavlja rituale i prikaze koji nisu bili samo privlačniji za
oko od reči, već su umu često bili sugestivniji i bogatiji značenjima.

Kasnije, institucija je postajala sve više moralna i politička, a manje religiozna. Javni zvaničnici u
Egiptu, oblikovali su ceremonije u političke svrhe; mudraci koji su ih prenosili iz Egipta u zemlje Azije,
Grčku i na Sever Evrope, bili su kraljevi ili zakonodavci. Glavni zvaničnik je vodio sve u Eleuzijskim, i
bio je predstavljen kao zvaničnik koji je ličio na Kralja, dok je sveštenik imao podre-đenu ulogu.

Moći koje su poštovane u Misterijama bile su, zaista, Bogovi-Prirode; ni jednom od njih se nije moglo
obraćati kao običnom heroju, jer su njihove prirode bile super-herojske. Misterije koje su, u stvari,
mnogo svečanije ispoljavane od religije drevnog pesništva, predavale su doktrinu Teokratije ili
Božanskog Jedinstva, koju čak ni pesništvo nije potpuno sakrivalo. Misterije nisu bile ni u ka-kvom
otvorenom sukobu s narodnim religijama, već su samo mnogo ozbiljnije prikazivale svoje simbole,
odnosno, deo sebe u znatno svečanijem obliku. Suština svih Misterija, kao i svih politei-zama, sastoji se u
ovome: to je koncept nedodirljivog Bića, jedinog, večnog i nepromenljivog, i onog Boga Prirode, čije se
višestruke moći trenutno otkrivaju čulima u neprekidnom krugu kretanja; život i smrt su razdvojeni i bili
su posebno simbolizovani. One su ponudile sledbenicima večan problem da bi podstakle radoznalost, i
pripomogle su zadovoljenju opšte prožimajućeg religioznog osećanja koje, ako ne postane hrana za proste
i razumne, nalazi kompenzaciju za ushićenje u kon-templaciji obožavanja nejasnog.

Priroda je oslobođena od dogmatizma i od tiranije; i najraniji instruktori čovečanstva, ne samo da su
usvojili njene pouke već su se, u meri koliko je to bilo moguće, doslovno pridržavali njenog načina
prenošenja. Oni su nastojali da ostvare razumevanje okom; i najveći deo svih religijskih sa-znanja je
prenošen na ovaj drevni i najimpresivniji način izlaganjem ili prikazivanjem. Misterije su bile sveta

drama, iznosile su velike legende o promeni Prirode, o vidljivom Univerzumu u kojem je božanstvo