Page 285 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 285

23 °, SEF TABERNAKULA

  Kod  većine  drevnih  naroda,  uz  javna  poštovanja  postojala  su,  takođe,  i  privatna  koja  su  nazivana
  Misterije.  U  njih  su  dospevali  samo  oni  koji  su  bili  pripremljeni  kroz  određene  ceremonije  koje  su
  nazivane inicijacije.


  Najrasprostranjenija drevna obožavanja su bila obožavanja Izide, Orfeja, Dionizija, Cere i Mitre. Mnogi
  varvarski narodi su preuzeli znanja o Misterijama u čast ovih božanstva od Egipćana, pre nego što su ona
  stigla u Grčku; čak su i na britanskim ostrvima Druidi slavili Dionizija, kojeg su preuzeli od Egipćana.


                                                               2
                         1
  Eleuzijske Misterije  su slavljene u Atini u čast Cere  i potisnule su, kao što se često dešava, sve ostale.
  Mnogi susedni narodi su zapostavili svoje da bi slavili Eleuzijske; i za kratko vreme, cela Grčka i Mala
  Azija napunile su se Iniciranima. One su se proširile po celoj Rimskoj Imperiji, pa čak i


  van njenih granica, u tim svetim i veličanstvenim Eleuzijskim Misterijama rekao je Ciceron, u njih su bili
  inicirani Ijudi iz najudaljenijih zemalja sveta. Zosimus  kaže da su one obuhvatile celu ljudsku rasu, a
                                                                  3
  Aristid ih naziva zajedničkim hramovima celog sveta.


  U Eleuzijskim proslavama su postojale dve vrste Misterija, Veće i Manje. Manje su, u stvari, bile vrsta
  priprema za Veće i svima je bilo dozvoljeno da učestvuju u njima. Obično su to bili učenici starosti tri ili
  četiri godine.


  Clemens iz Aleksandrije kaže da se ono što je predavano u Većim Misterijama odnosilo na Univerzum i
  da je bilo upotpunjavanje i usavršavanje svih instrukcija; u njima su stvari viđene ona-kve kakve jesu i
  kakve su bile, a Priroda i njen rad su bili objašnjavani.


  Drevni  su  govorili  da  su  Inicirani  srećniji  na  samrti  od  drugih  smrtnika;  i  dok  će  duše  Profanih,  po
  napuštanju svojih tela, biti bačene u blato i ostati sahranjene u tami, dotle će one Iniciranih od-leteti na
  Srećna Ostrva, boravište Bogova.


  Platon kaže da je cilj Misterija bio da se duša ponovo vrati u svoju prvobitnu čistotu i u pre-đašnje stanje
  savršenstva, koje je izgubila. Epiktetus  je rekao: Sve što se nalazilo u njima bilo je uspostavljeno od
                                                4
  strane Majstora, radi podučavanja čoveka i popravljanja morala.


  Proklus  je smatrao da inicijacija uzdiže dušu iz materijalnog, čulnog i čisto ljudskog života, u zajedništvo
           5
  i  nebeski  susret  s  Bogovima,  a  da  različitost  stvari,  oblika  i  vrsta  koje  su  prikazane  Iniciranima,
  omogućava da budu prva generacija Bogova.


  Čistota morala i uzdizanje duše bile su obavezne za Inicirane. Od kandidata se tražilo da nema mrlje u
  reputaciji  i  da  ima  savršene  vrline.  Nakon  ubistva  svoje  majke,  Neron  se  nije  usudio  da  pri-sustvuje
  proslavi Misterija; i Antonije je predstavljao sebe kao Iniciranog, jer je to bio najsigurniji način da se
  potvrdi njegova nevinost za smrt Avidija Kasija .
                                                         6

  Inicirani su smatrani kao jedini srećni ljudi. Samo od nas zavisi, kaže Aristofan, sjaj blagotvor-ne zvezde
  dana. Mi primamo zadovoljstvo iz uticaja njenih zraka; mi  koji smo inicirani, izvršavamo, umesto ostalih
                                                                    y
  građana i stranaca, svako moguče delo pravde i pobožnosti. I, stoga, nije iznenađujuće što se vremenom,
  inicijacija  smatrala  neophodnom,  kao  i  kasnije  krštenje  za  Hrišćane,  i  što  je  zabra-na  pristupu
  Misterijama bila smatrana za beščašće.
   280   281   282   283   284   285   286   287   288   289   290