Page 323 - Albert Pike - Moral i Dogma

zimskom solsticiju.

I, Klemens kaže da svećnjak, sa sedam kraka, predstavlja sedam planeta koje su uređene i po-ređane da
održavaju tu muzičku proporciju i sistem harmonije, u kojoj je Sunce bilo u centru i spoj celine. One su
postavljene po tri, kaže Filo, kao planete koje su iznad i one koje su ispod sunca; između ove dve grupe
postoji grana koja je predstavljala njega, medijatora ili moderatora nebeske harmonije. On je, u stvari,
37
četvrti ton na muzičkoj skali, kako je primetio Filo, a Marines Capella opevao u svojoj himni Suncu.

U blizini svećnjaka postojali su i drugi simboli koji su predstavljali nebo, zemlju i vegetativne stvari, iz
čijih nedara se uzdiže para. Ceo hram je bio umanjena slika sveta. Postojali su i svećnjaci sa po četiri
kraka, sa simbolima elemenata i godišnjih doba; sa dvanaest, kao simboli Zodijačkih zna-kova; pa čak i
sa tri stotine i šezdeset, brojem dana u godini, bez dodatnih dana. Imitirajući čuveni Hram u Tiru, gde su
bili veliki stubovi posvećeni vetrovima i vatri, Tirski umetnik je postavio dva stuba od bronze na ulazu u
trem hrama. Ovalno bronzano more nosile su četiri grupe bikova, svaka sa po tri, okrenutih na sve četiri
strane kompasa, predstavljajući bikove Mladog ekvinocija i, u Tiru su bili posvećeni Astarti; njoj je
Hiram, kaže Josefus, izgradio hram i ona je na glavi nosila šlem sa likom bika. I, Solomonov tron, s

bikovima koji su ukrašavali naslone za ruke i koji je bio postavljen na lavovima, kao oni Horusa u Egiptu
i Sunca u Tiru, na sličan način su podsećali na Proletnji ekvi-nocij i Letnji Solsticij.

Oni koji su u Trakiji obožavali sunce, pod imenom Saba-Zevs, grčkog Bakchos-a, Bakoa, izgra-dili su,

kaže Macrobius, hram na brdu Zelmisso, čiji je okrugli oblik predstavljao svet i sunce. Kružni otvor na
krovu propuštao je svetlost i stvarao sliku sunca u unutrašnjosti svetilišta, gde se činilo da ono blješti kao
sa vrha Neba i da razbija mrak unutar hrama, koji je predstavljao simbol sveta. U njemu su predstavljani
patnje, smrt i uskrsnuće Bakoa.

Tako je i Eleuzijski Hram bio osvetljen sa prozorom na krovu. Svetilište, tako osvetljeno, Dion upoređuje
sa Univerzumom, od koga se razlikuje samo po veličini i u njemu je velika svetlost pri-rode bila veoma
značajna i mistički predstavljana. Prikazi Sunca, Meseca i Merkura bili su, takođe, izloženi (poslednji je
bio isto što i Anubis koji je pratio Izidu); i oni su još tri svetla Masonske Lože; osim onog za Merkur,
koga je zamenio Majstor Lože, što je apsurdna zamena.

Eusebius navodi da su glavni Sveštenici u Eleuzijskim Misterijama bili prvi Hijerofant, odeven sa
atributima Velikog Arhitekte (Demiourgos - Platonov naziv za Boga) Univerzuma. Nakon njega, dola-zi
Dadoukos ili nosilac baklje, predstavnik Sunca; zatim nosilac oltara, predstavnik Meseca, i na kra-ju
197
Hieroceryx nosilac caduceusa , koji je predstavljao Merkura. Nije bilo dozvoljeno da se
y
različiti simboli i misteriozne raskošne svečanosti inicijacije otkriju Profanima; i zato mi ne znamo
atribute, simbole i ukrase ovih i drugih oficira, o kojima se Apulije i Pausanius nisu usudili da govore.

Jedino znamo da je sve što je postojalo tamo, bilo predivno. Sve što je rađeno u njima trebalo je da
zadivi Inicirane, i da oči i uši budu podjednako ushičene. Hijerofant, uzvišena visost plemeni-tih osobina,
ozbiljan i uvažen, prijatnog i zvučnog glasa, seda na tron, obučen je u dugačku odoru koja se vuče po
zemlji, jer je Pokretački Bog Prirode bio, smatralo se, sadržan u Njegovom radu i sakriven velom koji
nijedan smrtnik ne može da skine. Čak je i Njegovo ime bilo sakriveno, kao i Demijurgovo koje je bilo
neizrecivo.

Dadoukos je, takođe, nosio dugi ogrtač, imao je dugu kosu i povez preko čela. Callias, dok je obavljao tu
dužnost, u borbi u velikom danu na Maratonu, sa znacima svoje dužnosti, bio je otet od strane Varvara da
bude njihov Kralj. Dadoukos je predvodio procesiju Iniciranih i bio je odgovoran za Pročiščenja.