Page 325 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 325

Mitra je, kaže Porfirije, vladao ekvinocijama sedeći na Biku, simboličkoj životinji Demijurga, i nosio je
  mač.  Ekvinociji  su  bili  vrata  kroz  koja  su  duše  ulazile  i  izlazile,  između  hemisfere  svetlosti  i  mraka.
  Mlečni put je, takođe, bio predstavljen i prolazio je u blizini svih ovih vrata; i to je, u drevnoj teologiji,
  nazvano put duša. To su, prema Pitagori, čitave trupe duša koje sačinjavaju taj svetli pojas.


  Prema Porfiriju, ruta koju su duše sledile ili bolje rečeno, njihov marš napretka prema svetu, vodio je
  između  fiksnih  zvezda  i  planeta;  u  Mitrinim  pećinama  nisu  samo  prikazani  zodijački  znaci  i  druge
  konstelacije,  i  obeležene  kapije  na  četiri  tačke  ekvinocija  i  solsticija  Zodijaka,  na  kojima  su    duše
                                                                                                                   39
  ulazile i bežale iz sveta generisanja, i kroz koje su išle ovamo i onamo, između kraljevstva svetla i tame;
  već  su  one  predstavljale  sedam  planetarnih  sfera  kroz  koje  su  morale  da  prođu,  pri  spuštanju  fiksnih
  zvezda  sa  neba  u  elemente  koji  obavijaju  zemlju;  i  obeležene  su  i  sedam  kapija,  po  jedna  za  svaku
  planetu, kroz koju one prolaze, pri spuštanju ili povratku.


  Od Celsusa iz Origene saznajemo da je simbolički prikaz tog prolaza između Zvezda (koji je korišćen u
  Misterijama Mitre) predstavljen lestvicama koje dosežu od zemlje do Neba i koje su po-deljene u sedam
  prečaga ili nivoa, gde svaka od njih ima svoja vrata ili prolaz; a na samom vrhu je osma koja vodi do

  fiksnih  zvezda.  Prva  kapija  je  bila  Saturnova,  od  olova,  zbog  njegove  teške  priro-de,  i  njom  je
  simbolizovano njegovo sporo kretanje. Druga, od kalaja, bila je Venerina, simbolizovala je njen meki sjaj
  i  laku  prilagodljivost.  Treća,  od  bronze,  bila  je  Jupiterova,  simbol  njegove  čvrstine  i  suve  prirode.
  Četvrta je bila Merkurova, od gvožđa, i izražavala je njegovu neuništivu aktivnost i mudrost. Peta, od
  bakra, bila je Marsova, izražavajući njegova povlačenja i promenljivu prirodu. Šesta je bila od srebra,
  Mesečeva, i sedma, od zlata, bila je Sunčeva. To nije pravi poredak Planeta. On je misteriozan, kao i
  onaj za dane u nedelji koji su im posvećeni i koji počinju subotom i unazad. idu do nedelje. Toje bilo
  uslovljeno, kaže Celsus, određenim harmonijskim odnosima, onih na četvr-toj prečagi.


  Dakle,  postojala  je  bliska  veza  između  Svete  Nauke  i  Misterija  i  drevne  astronomije  i  fizike.  Veliki
  spektakl u Svetilištima bio je onaj o poretku Poznatog Univerzuma ili spektakl o samoj Prirodi, koji su
  okupirali  dušu  Iniciranog,  kao  što  je  ona  okupirana  pri  prvom  spuštanju  kroz  plane-tarne  kapije,  i  s
  kapijama ekvinocija i solsticija duž Mlečnog puta da bi bila, po prvi put, zatvorena u svoj zatvor-kuću
  materije. Ali, Misterije su, takođe, predstavljane kandidatima, kroz razumljive simbole, nevidljive sile
  koje pokreću ovaj vidljivi Univerzum i kroz vrline, osobine i moći koje pri-padaju materiji i održavaju
  divan poredak koji u njemu postoji.


  O svemu tome nas obaveštava Porfirije.


  Svet,  prema  filosofima  antike,  nije  bio  čisto  materijalna  i  mehanička  mašina.  Velika  Duša,  prisutna  u
  svemu, oživljavala je sve članove ogromnog tela Univerzuma; i Inteligencija, isto tako velika, upravljala
  je svim njegovim kretanjima i održavala večnu harmoniju koja je rezultirala iz nje. Jedinstvo Univerzuma,
  predstavljeno simboličkim jajetom, sadržalo je u sebi dve celine, Dušu i Inteligenciju koje su prožimale
  sve njegove delove; i one su za Univerzum bile oživljena i inteligentna bića, kao što su inteligencija i
  duša života, bile za individualnost čoveka.


  Doktrinu Jedinstva Boga, u tom smislu, podučavao je Orfej, a dokaz je njeghva himna ili pa-linodama ";
                                                                                                                        2
  čije su delove citirali mnogi Očevi, kao što su Justin, Tatian, Klemens iz Aleksandrije,           40


  Ciril  i  Theodoret,  a  sve  je  pominjao  Eusebius,  citirajući  Aristobula.  Doktrina  Logosa  (reč)  ili  Noos
  (intelekt), njena inkarnacija, smrt, uskrsnuće ili preobražaj; njeno spajanje s materijom, njena podela u
  vidljivom  svetu  koji  ona  ispunjava,  njen  povratak  u  početno  Jedinstvo  i  cela  teorija  odnosa
   320   321   322   323   324   325   326   327   328   329   330