Page 325 - Albert Pike - Moral i Dogma

Mitra je, kaže Porfirije, vladao ekvinocijama sedeći na Biku, simboličkoj životinji Demijurga, i nosio je
mač. Ekvinociji su bili vrata kroz koja su duše ulazile i izlazile, između hemisfere svetlosti i mraka.
Mlečni put je, takođe, bio predstavljen i prolazio je u blizini svih ovih vrata; i to je, u drevnoj teologiji,
nazvano put duša. To su, prema Pitagori, čitave trupe duša koje sačinjavaju taj svetli pojas.

Prema Porfiriju, ruta koju su duše sledile ili bolje rečeno, njihov marš napretka prema svetu, vodio je
između fiksnih zvezda i planeta; u Mitrinim pećinama nisu samo prikazani zodijački znaci i druge
konstelacije, i obeležene kapije na četiri tačke ekvinocija i solsticija Zodijaka, na kojima su duše
39
ulazile i bežale iz sveta generisanja, i kroz koje su išle ovamo i onamo, između kraljevstva svetla i tame;
već su one predstavljale sedam planetarnih sfera kroz koje su morale da prođu, pri spuštanju fiksnih
zvezda sa neba u elemente koji obavijaju zemlju; i obeležene su i sedam kapija, po jedna za svaku
planetu, kroz koju one prolaze, pri spuštanju ili povratku.

Od Celsusa iz Origene saznajemo da je simbolički prikaz tog prolaza između Zvezda (koji je korišćen u
Misterijama Mitre) predstavljen lestvicama koje dosežu od zemlje do Neba i koje su po-deljene u sedam
prečaga ili nivoa, gde svaka od njih ima svoja vrata ili prolaz; a na samom vrhu je osma koja vodi do

fiksnih zvezda. Prva kapija je bila Saturnova, od olova, zbog njegove teške priro-de, i njom je
simbolizovano njegovo sporo kretanje. Druga, od kalaja, bila je Venerina, simbolizovala je njen meki sjaj
i laku prilagodljivost. Treća, od bronze, bila je Jupiterova, simbol njegove čvrstine i suve prirode.
Četvrta je bila Merkurova, od gvožđa, i izražavala je njegovu neuništivu aktivnost i mudrost. Peta, od
bakra, bila je Marsova, izražavajući njegova povlačenja i promenljivu prirodu. Šesta je bila od srebra,
Mesečeva, i sedma, od zlata, bila je Sunčeva. To nije pravi poredak Planeta. On je misteriozan, kao i
onaj za dane u nedelji koji su im posvećeni i koji počinju subotom i unazad. idu do nedelje. Toje bilo
uslovljeno, kaže Celsus, određenim harmonijskim odnosima, onih na četvr-toj prečagi.

Dakle, postojala je bliska veza između Svete Nauke i Misterija i drevne astronomije i fizike. Veliki
spektakl u Svetilištima bio je onaj o poretku Poznatog Univerzuma ili spektakl o samoj Prirodi, koji su
okupirali dušu Iniciranog, kao što je ona okupirana pri prvom spuštanju kroz plane-tarne kapije, i s
kapijama ekvinocija i solsticija duž Mlečnog puta da bi bila, po prvi put, zatvorena u svoj zatvor-kuću
materije. Ali, Misterije su, takođe, predstavljane kandidatima, kroz razumljive simbole, nevidljive sile
koje pokreću ovaj vidljivi Univerzum i kroz vrline, osobine i moći koje pri-padaju materiji i održavaju
divan poredak koji u njemu postoji.

O svemu tome nas obaveštava Porfirije.

Svet, prema filosofima antike, nije bio čisto materijalna i mehanička mašina. Velika Duša, prisutna u
svemu, oživljavala je sve članove ogromnog tela Univerzuma; i Inteligencija, isto tako velika, upravljala
je svim njegovim kretanjima i održavala večnu harmoniju koja je rezultirala iz nje. Jedinstvo Univerzuma,
predstavljeno simboličkim jajetom, sadržalo je u sebi dve celine, Dušu i Inteligenciju koje su prožimale
sve njegove delove; i one su za Univerzum bile oživljena i inteligentna bića, kao što su inteligencija i
duša života, bile za individualnost čoveka.

Doktrinu Jedinstva Boga, u tom smislu, podučavao je Orfej, a dokaz je njeghva himna ili pa-linodama ";
2
čije su delove citirali mnogi Očevi, kao što su Justin, Tatian, Klemens iz Aleksandrije, 40

Ciril i Theodoret, a sve je pominjao Eusebius, citirajući Aristobula. Doktrina Logosa (reč) ili Noos
(intelekt), njena inkarnacija, smrt, uskrsnuće ili preobražaj; njeno spajanje s materijom, njena podela u
vidljivom svetu koji ona ispunjava, njen povratak u početno Jedinstvo i cela teorija odnosa