Page 324 - Albert Pike - Moral i Dogma

Nije nam poznata funkcija Epibomosa ili pomočnika za oltarom, koji je predstavljao Mesec. Ta planeta je
bila dom duša i jedan od dva velika doma za duše, i jedna od dve velike kapije kroz koju su se duše
spuštale i uzdizale. Merkur je bio zadužen za provođenje duša kroz te kapije; i na putu od Sunca ka
Mesecu, on je prenosio duše. On ih je prihvatao ili odbijao, prema tome koliko su bile čiste, i stoga je
Hieroceryx> ili Sveti Glasnik, koji je predstavljao Merkura, imao kao svoju dužnost da isključi Profane
iz Misterija.

Isti oficiri su se nalazili i u procesiji Iniciranih u Izidinim Misterijama, koje je opisao Apuleius. Svi su
obučeni u odore od belog lana, čvrsto stegnute oko grudi i tesne sve do stopala; nastupali su redom: prvi
koji nosi lampu u obliku čamca, drugi je nosio oltar i treči je nosio zlatno palmino drvo i kaduceus. Oni
su ista ona tri oficira u Eleuzijskim, koji prate Hijerofanta. Zatim, još jedan je držao otvorenu ruku i sipao
mleko na zemlju iz zlatnog suda, u obliku ženske dojke. Ruka je predstavlja pravdu, a mleko je aludiralo

na Galaksiju Mlečni put, zajedno sa spuštenim i oporavljenim dušama. Sledili su dvojica drugih, jedan
noseči sito, a drugi vazu s vodom, simbole pročiščenja duše kroz vazduh i vodu; i treči, za pročiščenje sa
zemljom, predstavljenom sa prikazom životinje koja je obra-đuje, krava ili vo, nosio je treči oficir. 38

Potom je sledio sanduk ili kovčeg, veličanstveno dekorisan, u kome je bila slika organa za re-produkciju
Ozirisa ili, možda, od oba pola; simboli prvobitne generativne i stvaralačke Moči. Kada je Tifon, kaže
Egipatska priča, isekao telo Ozirisa na komade, bacio je njegove genitalije u Nil, gde su ga ribe
prožderale. Atis je osakatio sebe, kao što su to uradili i njegovi Sveštenici kasnije u
njegovom oponašanju; i Adonisa je vepar ranio u taj deo tela; pri čemu je sve ovo predstavljalo gubitak
Sunčeve oživljujuće i generativne sposobnosti, kada je ono dolazilo u Jesenji ekvinocij (Škorpion, koji
na sta-rim spomenicima ugriza te delove Mladog Bika) i spuštalo se prema regionu mraka i Zime.

Tada, kaže Apuleius, dolazi onaj koji nosi u svojim grudima stvar koja uveseljava srca tih nosilaca,
poštovano obličje Vrhovnog Božanstva, koje nema sličnosti sa čovekom, stokom, pticom, zverima
niti ijednim živim stvorom: poseban pronalazak, poštovan i uvažavan kao nov; divan, neizreciv simbol
reli-gioznih misterija koji treba posmatrati u dubokoj tišini. Onakva kakvaje bila, ta njegova figura je
bila mala urna od izglancanog zlata, izbušena veoma stručno, zaobljena na dnu iprekrivena svuda okolo
sa predivnim hijeroglifima Egipčana. Pisak nije uzdignut, alijejako izdužen, isturen kao duga cevčica;
dok je na drugoj strani postojala drška koja, najednom produženju, nosi na samom krajuguju koja
obavija svoje telo u navojima i istura u uvis svoj izbrazdani, krljuštima prekriven i raširen, vrat.

Uvaženi basilisk ili kraljevski znak Faraona, često se pojavljuje na spomenicima - obavijena zmija, sa
298
glavom visoko uzdignutom iznad obavijenog tela. Basilisk je bio Feniks iz plemena-zmija; vaza ili urna je
bila, verovatno, posuda, oblikovana kao krastavac sa izduženim piskom, pri čemu su na spomenicima
predstavljeni sveštenici Egipta, kako iz njega liju mlazevi iz crux ansata ili Tau Krsta i skiptra, preko
kraljeva.

U Mitrinim Misterijama, sveta pećina koja predstavlja uređenje celog sveta, korišćena je za prijem
Iniciranih. Zoroaster je, kaže Eusebius, prvi uveo običaj konsekracije pećina. One su, ta-kođe, bile

osveštane na Kritu Jupiteru; u Arkadiji, Mesecu i Panu, i na Ostrvu Naksosu, Bakou. Persijanci su u
pećinama, gde su održavane Misterije Mitre, smeštali sedište tog Boga, Oca Stvaranja ili Demijurga,
blizu tačke ekvinocija u Proleće, sa Severnim delom sveta na njegovoj desnoj strani, i Jugom, na njegovoj
levoj strani.