Page 326 - Albert Pike - Moral i Dogma

prema poreklu duše i njenoj sudbini, bila je predavana u Misterijama i veliki cilj u njima.

Imperator Julijan objašnjava Misterije Atis i Sibile istim metafizičkim principima, poštujući demijuršku
Inteligenciju, njeno spuštanje u materiju i njen povratak u prvobitno poreklo, proširu-jući svoja
objašnjenja sa onima iz Cerinih. I, na sličan način, Salust Filosof usvaja Božju sekundarnu intelektualnu
Silu koja se spušta u generativnu materiju da bi je organizovala. Te mistične ideje su, prirodno, bile deo
svete doktrine i ceremonija inicijacije, čiji je cilj bio, primećuje Salust, ujedinjenje čoveka sa Svetom i
Božanstvom; i, konačni uslov savršenstva iz koga je nastajalo, prema Klemensu, razmišljanje o prirodi, o
stvarnim bićima i o uzrocima. Definicija Salusta je ispravna. Misterije su izvođene kao način za
unapređenje duše - da ona spozna svoju dostojanstvenost ili da se podseti na svoje plemenito poreklo i
besmrtnost i, posledično tome, na svoj odnos prema Univerzumu i Božanstvu.

Ono što se podrazumevalo pod stvarnim bićima, bila su, u stvari, nevidljiva bića, duhovi, (ge-nii, dobri
duhovi), osobine ili moći prirode; sve ono što nije bilo deo vidljivog sveta, nazivano je svojom
suprotnošću, očiglednim postojanjem. Teorija o Duhovima (Genii), ili Moćima Prirode i njenim Silama,
personifikovanim, sačinjavala je deo Svete Nauke inicijacije i tog religijskog spek-takla, sa različitim

bićima prikazanim u Svetilištu. Ona je rezultirala iz verovanja u proviđenje i vrhovni nadzor Bogova, što
je bila primarna osnova za inicijaciju. Upravljanje Univerzumom od strane Potčinjenih Duhova (kojima
je on poveren i preko kojih su dobro i zlo podeljeni svetu), bila je posledica te dogme, predavane u
Misterijama Mitre, u kojima je pokazano čuveno jaje, postojeće kod Ormuzda i Ahrimana; pri tome su
obojica upravljali sa dvadeset četiri Duha za dodeljivanje dobra i zla koji su postojali u njima; oni su bili
podređeni dvanaestorici Vrhovnih Bogova, šestorici na strani Svetlosti i Dobrog i šestorici na strani
Mraka i Zla.

Ova doktrina o Duhovima, opunomoćenicima Univerzalnog Proviđenja, bila je tesno poveza-na s
Drevnim Misterijama i prihvaćena u žrtvovanjima i inicijacijama kod Grka i Varvara. Plutarh kaže da su
se Bogovi, preko Duhova koji su posrednici između Njih i čoveka, približili smrtnima u ceremonijama
inicijacije, u kojima im Bogovi naređuju da pomažu i da dele blagoslove i kazne. Tako, nije Božanstvo,
već su Njegovi službenici, ili Princip i Moć Zla, smatrani tvorcima poroka, greha i patnje; i pošto su se
Duhovi ili Anđeli razlikovali po karakteru, kao i ljudi, neki su donosili dobro a neki zlo; neki su Nebeski
Bogovi, Arhanđeli, Anđeli, a neki su podzemni Bogovi, Demoni i posrnuli Anđeli.

Na čelu ovih poslednjih bio je njihov Šef, Tifon, Ahriman ili Šejtan, Zli Princip koji je, nakon što je
napravio nered u prirodi i stvorio probleme čoveku na zemlji i moru i izazvao najveća zla,
konačno kažnjen za svoje zločine. Upravo te događaje i incidente, kaže Plutarh, Izida je trebalo da
prikaže u ceremonijama Misterija, koje su uspostavljen kao njeno sećanje na tugu i lutanja, u kojima je
davala prikaz i prezentaciju u njenim Svetilištima, u kojima su, takođe, bila dozvoljena ohrabrenja za
pobož-nost i uteha u nesreći. Dogma Proviđenja, kaže on, upravljanje Univerzumom preko posrednika
koji održavaju vezu čoveka sa Božanstvom, bila je posvećena u Misterijama Egipćana, Frigijaca i

Tračana,

Magija i Učenika Zoroastera; to je jasno u njihovim inicijacijama, u čijim su ceremonijama postojale
žalosti i sahrane. To je bio suštinski deo pouka dat Iniđranima - da ih nauče odnosima njihovih sop-

stvenih duša sa Univerzalnom Prirodom, najvišoj lekciji od svih, koja je trebala da podari
poštovanje čoveku u njegovim očima, i da ga nauči o njegovom mestu u Univerzumu stvari.

Očima Iniciranih bio je izložen ceo sistem Univerzuma u svim njegovim delovima; i pečina je bila

ukrašena i obložena sa svim atributima Univerzuma. U taj svet tako organizovan, snabdeven dvostru-kom