Page 344 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 344

oslobodi veza s materijom. Obavljane su svete kupke i pripreme za krštenje, kao i očišćenje, po-tapanje,
  čišćenje prskanjem i pročišćenja svake druge vrste. U Atini, oni su kupani u Ilissusu koji je stoga postao
  sveta reka; i pred ulazak u Eleuzijski Hram, svi su morali da operu ruke u činiji s vodom pročišćenja,
  smeštene odmah pored ulaza. Čiste ruke i čisto srce su bili neophodni za sve kandidate. Apuleius se prao
  sedam puta u moru, što je simbolika Sedam Sfera kroz koje Duša mora da prođe da bi se ponovo uzdigla;
  i Indusi su morali da se okupaju u svetoj reci Gangu.


  Klemens iz Aleksandrije citira pasus Manandera , koji govori o pročišćenju trostrukim prskanjem solju i
                                                          11
  vodom. Sumpor, smola i lovor su, takođe, služili za pročišćenje, kao i vazduh, voda i vatra. Inicirani u
  Heliopolisu u Siriji, kaže Lucian (bio je retoričar i satiričar i pisao je isključivo na grčkom jeziku, iako
  je bio rodom Sirijac), žrtvovali su sveto jagnje, tadašnji simbol Ariesa/Ovna , a koji je kasnije postao
                                                                                            12
  znak prolećne ravnodnevnice; jeli su to meso kao što su i Izraeliti radili na Pesah, a zatim dodirivali

  svoju glavu i stopala sa njegovom i klečali na ovčijem runu. Potom su se kupali u toploj vodi, malo je i
  pili, i spavali na zemlji.

  Postojala je razlika između manjih i većih Misterija. Pojedinac je morao nekoliko godina da provede u

  manjim, pre nego što bi bio primljen u veće koje su bile samo priprema za drugo Predvorje Hrama, dok
  je u Eleuzisu to bilo Svetilište. U manjim Misterijama, oni su pripremani da prime svete istine koje su im
  prenošene u većim. Inicirani u manjim su jednostavno nazivani Mistes, ili Inicirani, a oni u većim Epopti,
  ili Vidovnjaci. Jedan drevni pesnik kaže da su prvi bili nesavršena senka drugih, kao što je spavanje u
  odnosu na Smrt. Nakon prijema u prve, Inicirani je podučavan poukama moralnosti i osnovama svete
  nauke. Najuzvišeniji i tajni deo bio je rezervisan za Epopte koji su videli istinu u njenoj potpunosti, dok
  je Mistes video samo kroz veo i kroz simbolički filter, radi uzbuđenja i zadovoljenja radoznalosti.


  Pre prenošenja prvih tajni i osnovne dogme u inicijaciji, sveštenik je zahtevao od kandida-ta da položi
  strašnu  zakletvu  da  nikada  neće  otkriti  tajnu.  I  on  je  davao  zakletvu,  molitve  i  žrtve  Bogovima.  Kože
  žrtvenice su posvećivane Jupiteru, bile su raširene po zemlji i on je stajao bosim stopalima na njima.
  Tada  su  mu  rečene  neke  enigmatske  formule,  kao  odgovori  na  pitanja,  kako  bi  bio  upoznat.  Zatim  je
  postavljen na tron, opasan purpurnim pojasom i krunisan sa cvećem ili grančicama palme ili masline.


  Ne znamo tačno koliko je vremena trebalo da prođe između prijema u manje i veće Eleuzijske Misterije.
  Većina pisaca smatra da je to pet godina. Sigurno je bio znak pažnje i uvažavanja - kada je Demetrius
  postao  Mistes  i  Epopt,  istovremeno,  na  istoj  ceremoniji.  Kada  je,  na  kraju,  dobio  dozvolu  za  Stepen
  Savršenstva, Inicirani je dovođen licem u lice sa celom prirodom i naučen da je duša sve u čoveku, da je
  zemlja samo njeno mesto izgnanstva a Nebo njen rodni kraj; da bi se duša rodila, za nju se prvo mora
  umreti; i da je smrt za nju povratak u novi život. Tada je on ulazio u svetilište. Ali, nisu mu davana sva
  uputstva istovremeno, već postepeno, tokom više godina. Postojale su mnoge prostorije, kroz koje je on
  napredovao po stepenima i između kojih su bile guste draperije. U unu-trašnjem svetilištu, kaže Proclus,
  bile su Statue i Slike, prikazujući oblike tobožnjih Bogova. I, kada je, konačno, pao i poslednji veo, sveti

  prekrivač spada sa slike Boginje i ona se pojavljuje u svom svo-jem sjaju, okružena božanskom svetlošću
  koja ispunjava celo svetilište, zaslepljuje oči i ulazi u dušu Iniciranog. Tako je simbolizovano konačno
  otkrovenje prave doktrine, kako prirode Božanstva i duše, tako i odnosa svake prirode prema materiji.


  Ovo je izvođeno sa strašnim scenama naizmeničnog straha i radosti, svetlosti i mraka, od blje-ska munje i
  udara groma, utvara i sablasti ili magijskih iluzija koje trenutno deluju na oči i uši. U svojoj pesmi o
  otmici Proserpine, gde aludira na ono što je prikazano u Misterijama, Claudian (Claudius Claudianus
  /370 - 404. g/, rimski pesnik koji je pisao isključivo u heksametru) opisuje: Hram je uz-drman, uzvikuje
   339   340   341   342   343   344   345   346   347   348   349