Page 36 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 36

Zohar  (Heb.  ~i  n  t  ;  Knjiga  Sjaja,  glavna  knjiga  u  literaturi  Kabale  i  centralni  deo  mistične  misli
  Judaizma.  Zohar  se  sastoji  od  grupe  knjiga  koje  obuhvataju  i  komentare,  mistične  aspekte  Tore
  (petoknjižje Mojsija) i tumačenja Svete knjige kao i Misticizma, mitske kosmogonije i mistične filosofije.
  Takođe, obuhvata nekoliko knjiga, ili delova, iz Midraša, duže propovedi i diskusije o brojnim temama.
  Veći deo ovih knjiga sadrži izgovaranje tanna Simeon b. Yohaija (jednog od jevrejskih doktora Zakona iz
  prva  dva  veka,  čija  su  razmišljanja  zabeležena  u  Mishnah  i  Baraita)  i  njegovih  bliskih
  saradnika (havrayya), ali postoje i dugački anonimni delovi. Zohar obuhvata ukupno 24 knjige. Izrazi:
  Kabala i Sefiroti ne postoje u glavnom korpusu Zohara, pa ni u Midrašu. Kabala je poseban deo. Izvor:

  Encyclopedia Judaica; Sec. Ed, Macmillan, Thompson-Gale; 2006; Vol. XXI; str. 647-774.

  26

        Antaeus:  U  Grčkoj  mitologiji  to  je  Libijski  div,  sin  Posejdona  i  Geae  (zemlja),  brat  Karibdisa  i
  Ogigesa. Antaeus je postajao sve jači svaki put kada bi dodirnuo svoju majku, zemlju. On je izazivao
  svakog stranca koji je dolazio u njegovu zemlju na rvanje i, pošto je bio mnogo jači, on ih je pobeđivao i

  ubijao.  Herkules  je,  na  svom  putu  da  se  domogne  jabuka  Hesperidesa,  bio  izazvan  na  rvanje  sa
  Antaeusom. Herkules ga je podigao sa zemlje i držao u vazduhu - dalje od njegove majke - sve dok ovaj
  nije  umro.  Antaeusov  grob  je  bio  blizu  Tingisa  u  Mauritaniji.  Izvor:  Encyclopedia  ofWorld
  Mythology and Legend, Third Edition, Anthony S. Mercatante; 2009.

  27


     Joseph Caiphas, poznat kao Caiaphas (Grčki: Kaiđcpcu;) u Novom Zavetu je jevrejski visoki sveštenik
  koji  je  osudio  Hrista  i  uredio  suđenje  u  Sanhedrinu.  Vavilonski  Talmud  navodi  njegovo  prezime  kao
  Kuppai, dok se u Jerusalimskom Talmudu pominje kao Nekifi. Mišna ga naziva kao Ha-Koph (majmun),
  nastaje  iz  igre  sa  njegovim  imenom  na  hebrejskom.  Izvor:  Catholic  Encyclopedia;  Charles  G.
  Herbermann; 2005; Vol III; str. 304-305.


  28

     Draco (Grčki: ApaKtov, Drakon), VII vek, bio je prvi zakonodavac u Atini u Drevnoj Grčkoj; zamenio
  je prethodni sistem usmenog zakona krvnog nasledstva s pisanim propisom koji donosi samo sud. Njegovi
  zakoni  su,  zbog  oštrine  kažnjavanja  čak  i  najmanjih  prestupa  smrtnom  kaznom,  postali  primer  oštrine
  sprovođenja teških kazni za brojne prestupe, stvarajući izraz Drakonske kazne. Izvor. Dictionary ofGreek
  and Roman Biography and Mythology; William Smith; 1870; Vol. I; str. 1072.
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41