Page 38 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 38

Istine su potoci iz kojih teku dužnosti; prošlo je tek nekoliko vekova od kako je nova Istina po-čela jasno
  da  se  vidi;  da  je  taj  Čovek  iznad  institucija,  a  ne  one  iznad  njega.  Prirodno  je  da  čovek  vlada  svim
  institucijama.  One  su  zbog  njega,  u  skladu  s  njegovim  razvojem,  a  ne  on  zbog  njih.  Ovo  nam  se  čini
  jednostavnim stavom, sa kojim moraju svi ljudi, svuda, da se saglase. Ali, nekada je to bila velika nova
  Istina  -  neotkrivena  sve  dok  vlade  nisu  napunile  pet  hiljada  godina  postojanja.  Kada  je  istina
  obelodanjena,  nastale  su  nove  dužnosti  za  čoveka.  Čovek  je  bio  obavezan  sam  prema  sebi  da  bude
  slobodan.  On  je  nju  dugovao  svojoj  zemlji,  tražeći  da  i  ona  dobije  slobodu  ili  da  je  zadrži.  Time  su
  Tiranija i Uzurpacija postali neprijatelji ljudskog roda. Čovek i sloboda, zajedno, stavili su despote i

  despotizam van zakona, sa vremenom i spiritualno. Sfera Dužnosti je time uveliko narasla. Patriotizam je
  od tada imao novo i šire značenje. Slobodna Vlada, Slobodna Misao, Sloboda Govora! Sve ove slobode
  su postale neotuđiva prava za one koji su ostali bez njih, ili su im bile oduzete, ili su ih preci izgubili, a
  imali su pravo da ih povrate. Nažalost, kako se Istine uvek pretvaraju u pogrešno, i budu neistine kada se
  pogrešno primene, ova Istina je postala Jevanđelje Anarhije, ubrzo pošto je prvi put propovedana.


  Masonerija je rano shvatila ovu Istinu, i shvatila je svoje uvećane dužnosti. Njeni simboli su po-čeli da
  dobijaju šira značenja. Zato je ona preuzela masku kamenorezaca i pozajmila njihove radne alate. Tako je
  bila snabdevena novim, odgovarajućim simbolima. Ona je prouzrokovala nastanak Francuske revolucije
  koja je nestala sa Žirondistima , ponovo je rođena s restauracijom poretka i podržala je Napoleona jer,
                                      4
  iako Imperator, on je naglašavao pravo ljudi da određuju pravila i bio je na čelu naroda koji je odbijao
  da  im  se  vrati  stari  kralj.  Narod  je  prihvatio,  sabljom,  puškom  i  topom,  veliku  stvar  naroda  protiv
  Kraljevstva, za prava francuskog naroda, pa čak i da od korzikanskog generala stvori Imperatora, pošto
  im je to odgovaralo.


  Masonerija je osetila da Istina ima svu moć Boga na svojoj strani, i da ni Papa ni Potentat ne mogu da joj
  se suprotstave. To je bila istina koja je postala važan deo velike svetske riznice, stva-ranjem nasleđa koje
  svaka generacija primi, uvećava ga i čuva u sebi i koje se, po potrebi, ustupa čovečanstvu, kao lično
  vlasništvo čoveka, dato od prirode sve do kraja sveta. I, Masonerija je to vrlo rano shvatila kao istinu -
  da će nastavkom toka i razvijanja istine ili bilo koje ljudske briljantnosti u talentu ili napretku, nastati
  veći duhovni sjaj u ljudskoj rasi; da sve što doprinosi tom toku ka Istini i čini misao opredmećenom, piše
  se  u  istoj  liniji  s  Mojsijem  i  s  Njim  koji  je  umro  na  krstu,  a  ima  blisku  intelektualnu  vezu  sa  samim
  Božanstvom.


  Najbolji poklon koji možemo da podarimo čoveku je - čovečnost. To je ono što je Masoneriji naređeno
  od Boga da pokloni svojim posvećenicima, a ne sektaštvo i religijske dogme; ne osnovu moralnosti koja
  se može naći u radovima Konfučija, Zoroastera , Seneke i Rabisa , u Izrekama i Knjizi Propovedničkoj,
                                                         5
                                                                              6
  ne u nekom malom i jevtinom opšte-školskom štivu, već čovečnost, nauka i filosofija.







  Filosofija i Nauka nisu u suprotnosti s Religijom. Jer, Filosofija je upravo to znanje o Bogu i Duši, koje
  nastaje iz posmatranja iskazanih aktivnosti Boga i Duše i iz mudre analogije. Ona je intelektualni vodič
  koji  je  potreban  religioznim  osećanjima.  Istinski  religiozna  filosofija  jednog  ne-savršenog  bića  nije
  sistem  veroispovesti,  već,  kao  što  SOKRAT  misli,  večno  traženje  ili  približavanje.  Filosofija  je  taj
  intelektualni i moralni napredak koji religijska osećanja nadahnjuju i oplemenjuju.


  Što se tiče Nauke, ona nije mogla da se razvija samostalno dok je religija bila statična. Nauka se sastoji
  od zrelih zaključaka iz iskustva, koje sva druga iskustva potvrđuju. Ona shvata i objedinjuje sve što je
   33   34   35   36   37   38   39   40   41   42   43