Page 38 - Albert Pike - Moral i Dogma

Istine su potoci iz kojih teku dužnosti; prošlo je tek nekoliko vekova od kako je nova Istina po-čela jasno
da se vidi; da je taj Čovek iznad institucija, a ne one iznad njega. Prirodno je da čovek vlada svim
institucijama. One su zbog njega, u skladu s njegovim razvojem, a ne on zbog njih. Ovo nam se čini
jednostavnim stavom, sa kojim moraju svi ljudi, svuda, da se saglase. Ali, nekada je to bila velika nova
Istina - neotkrivena sve dok vlade nisu napunile pet hiljada godina postojanja. Kada je istina
obelodanjena, nastale su nove dužnosti za čoveka. Čovek je bio obavezan sam prema sebi da bude
slobodan. On je nju dugovao svojoj zemlji, tražeći da i ona dobije slobodu ili da je zadrži. Time su
Tiranija i Uzurpacija postali neprijatelji ljudskog roda. Čovek i sloboda, zajedno, stavili su despote i

despotizam van zakona, sa vremenom i spiritualno. Sfera Dužnosti je time uveliko narasla. Patriotizam je
od tada imao novo i šire značenje. Slobodna Vlada, Slobodna Misao, Sloboda Govora! Sve ove slobode
su postale neotuđiva prava za one koji su ostali bez njih, ili su im bile oduzete, ili su ih preci izgubili, a
imali su pravo da ih povrate. Nažalost, kako se Istine uvek pretvaraju u pogrešno, i budu neistine kada se
pogrešno primene, ova Istina je postala Jevanđelje Anarhije, ubrzo pošto je prvi put propovedana.

Masonerija je rano shvatila ovu Istinu, i shvatila je svoje uvećane dužnosti. Njeni simboli su po-čeli da
dobijaju šira značenja. Zato je ona preuzela masku kamenorezaca i pozajmila njihove radne alate. Tako je
bila snabdevena novim, odgovarajućim simbolima. Ona je prouzrokovala nastanak Francuske revolucije
koja je nestala sa Žirondistima , ponovo je rođena s restauracijom poretka i podržala je Napoleona jer,
4
iako Imperator, on je naglašavao pravo ljudi da određuju pravila i bio je na čelu naroda koji je odbijao
da im se vrati stari kralj. Narod je prihvatio, sabljom, puškom i topom, veliku stvar naroda protiv
Kraljevstva, za prava francuskog naroda, pa čak i da od korzikanskog generala stvori Imperatora, pošto
im je to odgovaralo.

Masonerija je osetila da Istina ima svu moć Boga na svojoj strani, i da ni Papa ni Potentat ne mogu da joj
se suprotstave. To je bila istina koja je postala važan deo velike svetske riznice, stva-ranjem nasleđa koje
svaka generacija primi, uvećava ga i čuva u sebi i koje se, po potrebi, ustupa čovečanstvu, kao lično
vlasništvo čoveka, dato od prirode sve do kraja sveta. I, Masonerija je to vrlo rano shvatila kao istinu -
da će nastavkom toka i razvijanja istine ili bilo koje ljudske briljantnosti u talentu ili napretku, nastati
veći duhovni sjaj u ljudskoj rasi; da sve što doprinosi tom toku ka Istini i čini misao opredmećenom, piše
se u istoj liniji s Mojsijem i s Njim koji je umro na krstu, a ima blisku intelektualnu vezu sa samim
Božanstvom.

Najbolji poklon koji možemo da podarimo čoveku je - čovečnost. To je ono što je Masoneriji naređeno
od Boga da pokloni svojim posvećenicima, a ne sektaštvo i religijske dogme; ne osnovu moralnosti koja
se može naći u radovima Konfučija, Zoroastera , Seneke i Rabisa , u Izrekama i Knjizi Propovedničkoj,
5
6
ne u nekom malom i jevtinom opšte-školskom štivu, već čovečnost, nauka i filosofija.

Filosofija i Nauka nisu u suprotnosti s Religijom. Jer, Filosofija je upravo to znanje o Bogu i Duši, koje
nastaje iz posmatranja iskazanih aktivnosti Boga i Duše i iz mudre analogije. Ona je intelektualni vodič
koji je potreban religioznim osećanjima. Istinski religiozna filosofija jednog ne-savršenog bića nije
sistem veroispovesti, već, kao što SOKRAT misli, večno traženje ili približavanje. Filosofija je taj
intelektualni i moralni napredak koji religijska osećanja nadahnjuju i oplemenjuju.

Što se tiče Nauke, ona nije mogla da se razvija samostalno dok je religija bila statična. Nauka se sastoji
od zrelih zaključaka iz iskustva, koje sva druga iskustva potvrđuju. Ona shvata i objedinjuje sve što je