Page 37 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 37
2\ POMOĆNIK
Na drevnom orijentu sve religije su, manje ili više, bile Misterije i nisu prekidale vezu s filosoiijom.
1
Popularna teologija, prihvatajući bezbroj alegorija i simbola za stvarne, de-generisala se u obožavanje
nebeskih vrhovnika ili imaginarnih Božanstva sa ljudskim osećanjima, strastima, apetitima, žudnjama,
idolima: kamenom, životinjama, reptilima... Između ostalog, crni luk je bio svetinja Egipćanima, jer su
njegovi brojni slojevi bili simbol koncentričnih nebeskih sfera. Naravno da popularne religije nisu mogle
da zadovolje dublje zahteve i misli, uzvi-šene zahteve Duha ili logiku razuma. One su, zbog toga, bile
predavane iniciranima u Misterijama, preko simbola. Nejasnoća simbolizma, pogodnog za različita
tumačenja, postigla je ono što oči-gledna i konvencionalna veroispovest nije mogla. Njihova
neodređenost je potvrđivala apstraktnost teme: misteriozne teme su objašnjavane mistično; pokušavano je
da se ilustruje sve ono što nije moglo da se objasni; da se izazove odgovarajuće osećanje, kada im nije
bilo moguće da ideje prikažu pravilno; i da samo stvore sliku pogodnu za prenošenje i u službi koncepta,
što samo po sebi nikada nije postalo očigledno ili blisko.
Znanje se sada prenosi knjigom i slovima, a opšte je poznato da je staro znanje prenošeno pre-ko
simbola. Dakle, sveštenici su ustanovili i ovekovečili izvođenje obreda i predstava, koji nisu bili samo
atraktivniji za oko od izgovorene reči, več su često bili daleko sugestivniji i bremenitiji znače-njima za
razmišljanje.
Masonerija, kao naslednik Misterija, još sledi stari način učenja. Njene ceremonije su kao drev-ne
mistične predstave - nisu čitanje eseja, več otvaranje problema koje zahteva izučavanje i čini filosofiju
najvišim tumačem. Njeni simboli su instrukcije koje ona prenosi. Predavanja su naporna, često delimična
i jednostrana da bi se protumačili ovi simboli. Onaj koji bi trebalo da postane kom-pletan Mason, ne sme
biti zadovoljan samo time da čuje, ili samo da razume instrukcije; on mora, pomoću njih i nakon njih da
zacrta sebi taj put, da uči, objasni i da razvija ove simbole sam sebi.
Samo uslovno je tačno da je Masonerija identična s drevnim Misterijama. Ona predstavlja jed-nu
imperfektnu sliku njihove briljantnosti, samo ruinu njihove veličanstvenosti, jer je njen sistem
doživljavao stalne promene s posledicama društvenih događaja, političkih okolnosti i
ambiciozne imbecilnosti onih koji su je unapređivali. Posle napuštanja Egipta, Misterije su bile
modifikovane u skladu s navikama različitih nacija kojima su prenošene, a posebno religioznih sistema
zemalja u ko-jima su izvođene. Da bi se održavala uspostavljena vlast zakona i religija, postojala je
svuda potreba za iniciranima. Ipak, gde god da su izvođene, nigde nisu bile spremne da podele
zaostavštinu znanja sveštenika i da, od običnih ljudi, naprave suvlasnike ili vlasnike filosofske istine.
Masonerija nije Koloseum, u ruševinama. Pre bi se moglo reći da je ona Rimska palata iz sred-njeg veka,
naružena modernim arhitektonskim unapređenjima i sagrađena na Kiklopskim osno-vama koje su postavili
Etrurci, sa mnogo kamenja uzetih iz ogromnih zdanja i hramova, iz doba Hadrijana i Antoninusa .
3
2
Hrišćanstvo predaje doktrinu Bratstva, ali se odreklo političke Jednakosti, stalnim potvrđi-vanjem
poslušnosti Cezaru i onima koji su bili na vlasti. Masonerija je bila prvi apostol Jednakosti. U
manastirima postoje bratstva i jednakost, ali nema slobode. Masonerija ju je dodala i zahtevala je za
čoveka trostruku tekovinu: Slobodu, Jednakost i Bratstvo.
To je bilo samo razvijanje prvobitne svrhe Misterija koje su morale da nauče ljude da znaju i izvršavaju
svoje obaveze, za sebe i za svoje bližnje - veliki praktični cilj svih filosofa i svih znanja.
