Page 40 - Albert Pike - Moral i Dogma

poglavlje koje je napisao Tacit: one bi mogle da nam pričaju o neverovatnom i užasnom despotizmu pod
Caligulom i Domitianom, Karakalom i Komodusom, Viteliusom i Maksiminom . Dovoljno je samo
13
ukazati na jednu tačku, u vekovima nesreće, kroz koje je prošla vesela francuska nacija; dugotrajno
ugnjetavanje sebičnih Burbonskih kraljeva u feudalnom periodu; u onim vreme-nima kada su seljake
pljačkali i ubijali njihovi gospodari i vladari, kao ovce; kada su gospodari imali pravo prve bračne noći
sa seljakovom mladom; kada je osvojeni grad bio dat na silovanje bez milosti i masakriranje; kada su
državni zatvori bili pretrpani nevinim žrtvama, a Crkva blagosiljala barjake nemilosrdnih ubica i
izgovarala Te Deum kraljevskoj milosti Eve od Sv. Bartolomeja.

Možemo prelistati stranice kasnijih poglavlja, u periodu vlasti Luja XV kada su mlade devoj-ke, jedva
nešto veće od devojčica, bile otimane da bi služile njegovoj požudi; kada je Bastilja bila zatrpana
odobrenjima za pogubljenje ljudi koji nisu optuženi ni za kakva zlodela, zbog muškaraca koji su uživali u

zadovoljstvima lascivnih žena, a zlikovci nosili oznake plemstva; kada su ljudi bili do grla zatrpani
porezima, carinama i porezom na promet; kada su Papa Nuncio i Kardinal del la Rouche-Ayman, pobožno
klečeći, svaki na jednoj strani kreveta Madam du Barry, kraljeve raspušte-ne prostitutke, stavljajući joj
papuče na bose noge kad bi ustajala iz preljubničke postelje. U to doba su patnja i težak rad bili način
života čoveka, a ljudi bili samo dosadne životinje.

Istinski Mason je onaj koji radi predano da bi pomogao svom Redu u ostvarenju naših velikih ciljeva. Ne
zbog toga što Red ne može da ih ostvari sam, već stoga što i on doprinosi. I, to je još jedan od Božjih
instrumenata. On je Sila i Moć; i sramota je ako Red to ne izvrši i ako treba da žrtvuje svoju decu za stvar
čovečanstva, kao što je Abraham bio spreman da ponudi Isaka kao žrtvu na oltaru. On neće zaboraviti tu
uzvišenu alegoriju Kurtiusovog skakanja sa kompletnim oklopom u veliki razjapljeni ponor koji se
14
otvorio da proguta Rim. Red će Probati. Neće biti njegova greška ako nikada ne dođe dan kada čovek
neće morati da se boji osvajanja ili invazija, uzurpacija, rivalstva naroda s oružjem u rukama, prekidanja
civilizacijskog toka zbog kraljevog venčanja ili rođenja na-slednika tirana; podele naroda koje čini
Kongres, komadanja teritorija posle pada dinastije, sukoba dveju religija - kao sudaranje glavama dva
jarca u mraku, na brvnu, do beskraja: Dan, kada čovek više neće morati da strahuje od gladi, pljačkanja,
prostitucije podstaknute nemaštinom, bede zbog nezaposlenosti i svih uskraćivanja mogućnosti u šumi
mogućnosti; kada narodi budu okupljeni oko Istine, kao zvezde oko svetlosti, svaka u svojoj orbiti, bez
dodirivanja ili sudara; i kada u svudapri-sutnoj slobodi, povezani sa zvezdama, krunisani nebeskim
sjajem i sa mudrošću i pravdom u svakoj ruci, budu vladali najbolji.

U vašem učenju u statusu Pomoćnika morate biti vođeni Razumom, Ljubavlju i Verom.

Sada nećemo diskutovati o razlikama između Razuma i Vere niti se upuštati u definisanje sva-ke od njih.
No, neophodno je reći da, čak i u najobičnijim stvarima života, nama upravlja ono u šta verujemo - više

nego ono što znamo: Vera i Analogija, i zatim Razum. Vreme Razuma u idejama Francuske Revolucije
znamo, kao i koliko je pogrešno staviti samo Razum na tron, kao najviši prin-cip. Razum je pogrešan
izbor kada su ideje večnosti u pitanju. Uz njega, mora postojati poštovanje i verovanje. Uprkos porazu
vrlih, bedi zaslužnih, napretku tirana i umiranju mučenika, mi moramo verovati da postoji mudar,
pametan, milostivi Bog koji voli, jedno inteligentno proviđenje, najviše od svih i brižno prema malim
stvarima i događajima. Vera je neophodna potreba svakom čoveku. Jao onom koji ne veruje ni u šta!

Mi verujemo da je duša drugih drugačije prirode, i da ima određene osobine, da je darežljiva i poštena,