Page 41 - Albert Pike - Moral i Dogma
P. 41

škrta i podla, da je puna vrlina i druželjubivosti ili poročna i zle naravi, i sve to samo na osnovu kratkog,
  letimičnog pogleda, a bez načina da to znamo. Mi rizikujemo u poslovnom odnosu svoju imovinu zbog
  potpisa čoveka sa druge strane planete, koga nikada nismo videli, na osnovu verovanja da je on pošten i
  pouzdan. Mi verujemo da se nešto dogodilo, na osnovu tvrdnji drugih. Mi verujemo da nečija volja deluje
  na nekog drugog, kao i u mnoštvo drugih fenomena koje Razum ne može da objasni.


  No, mi ne moramo da verujemo u ono što Razum s pravom odbija kada mu se osećaj pravde po-buni,
  nečemu što je apsurdno ili kontradiktorno, ili što je stvar preispitivanja iskustva ili nauke ili što degradira
  karakter Božanstva, a što bi moglo da navede na osvetoljubivost, zlo, grubost ili nepravdu.


  Čovekova Vera je isto toliko njegova koliko je i njegov Razum. Njegova Sloboda se sadrži u nje-govoj
  veri da je slobodan i da njegova volja nije kontrolisana sa tuđom moći. Svi Sveštenici, Auguri Rima ili
                                                                                                               15
  Grčke, nisu imali prava da traže od Cicerona ili Sokrata da veruju u narodnu apsurdnu mitologiju. Svi
  Imami Islama nisu imali pravo da traže od Pagana da veruju da je Gabrijel diktirao Proroku Kuran. Svi
  Bramani koji su ikad živeli, kada bi se skupili na jednu konklavu, kao što se okupljaju Kardinali, ne bi
  mogli da dobiju pravo da prisile ni jedno jedino ljudsko biće da veruje u Hindu Kosmogoniju. Ni jedan

  čovek, ni jedno telo ljudi ne mogu biti nepogrešivi i ovlašćeni da odlučuju o tome u šta drugi čovek treba
  da  veruje,  ni  za  bilo  koje  načelo  vere.  Osim  onih  koji  je  prvo  prime,  jer  svaka  religija  i  istina  svih
  nadahnutih  pisanja,  zavisi  od  Ijudskog  potvrđivanja  i  un-utrašnjeg  uverenja  koje  se  mora  proveriti
  Razumom i mudrom analogijom Vere. Svaki čovek mora obavezno da ima pravo da prosuđuje o istini za
  sebe; jer ni jedan čovek ne može imati ni više, ni veće pravo da prosuđuje od nekog drugog, sa istim
  informacijama i inteligencijom.


  Domitian je tvrdio da je on Gospod Bog, a njegove statue i reljefi u srebru i zlatu postojali su širom
  sveta.  On  je  zahtevao  da  ga  svi  ljudi  smatraju  Bogom;  i,  prema  Suetoniusu ,  on  počinje  svoja  pisma
                                                                                            16
  ovako: naš Gospodar i Bog naređuje da se to mora uraditi tako i tako...  i formalno odlučuje da niko ne
                                                                                     y
  sme  da  mu  se  drugačije  obrati,  bilo  pismeno  ili  usmeno.  Palfurijus  Sura,  filosof,  koji  je  bio  njegov
  denuncijator, optužuje one koji su odbili da priznaju njegovo Božanstvo, bez obzira koliko je i on sam
  verovao u to božanstvo, ali nije imao pravo da traži da ijedan Hrišćanin u Rimu ili u provincijama, čini to
  isto.


  Daleko  od  toga  da  je  Razum  jedini  vodič  u  moralu  ili  u  nauci  politike.  Ljubav  ili  dobronamer-nost  i
  dobrota, moraju da budu uz Razum da bi se isključili fanatizam, netolerantnost i progoni, kod svih onih
  čija je moralnost previše asketska i sa ekstremnim političkim principima, koji uvek vode ka njima. Mi,
  takođe, moramo imati veru u sebe, u naše kolege i narod, ili ćemo lako biti obeshra-breni preokretom, a
  naš elan ohlađen preprekama. Ne smemo slušati samo Razum. Snaga dolazi, u velikoj meri, od Vere i
  Ljubavi, i uz pomoć njih, čovek meri najviše domete moralnosti ili postaje Spasitelj i Iskupitelj Naroda.

  Razum mora da drži kormilo; ali Vera i Ljubav daju snagu motivacije. One su krila duši. Entuzijazam,
  generalno, nije logičko razmišljanje i bez njega, Ljubavi i Vere, ne bi bilo Rienzia, ni Tella, niti Sidnyea,
  ili  bilo  kog  drugog  velikog  patriote  čija  su  imena  besmrtna.  Da  je  Božanstvo  bilo  samo  Svemudro  i
  Svemoćno, Ono nikada ne bi stvorilo Univerzum.


  Genije je taj koji dobija Moć, a njegovi prvi poručnici su Snaga i Mudrost. I, najnepokorniji se savija
  pred liderom koji ima osećaj da razume i volju da deluje. Genije je onaj koji vlada uz Moć koja je slična
  Božjoj, zajedno sa svojim savetnicima, otkriva tajne ljudske misterije, seče napola svojom rečju velike
  čvorove, svojom rečju obnavlja ruine. Od njegovog pogleda padaju besmisleni idoli, čiji su oltari bili na
  svim  najvišim  mestima  i  na  svim  svetim  mestima.  Nepoštenje  i  imbecilnost  stoje  zbunjeni  pred  njim.
   36   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46