Page 39 - Albert Pike - Moral i Dogma

zaista vredno, kako u drevnim oblicima meditacije - onim o herojima, ili sistemu efekata i ljudske
energije; i mistične teorije duhovnog, misaone zajednice. Slušaj mene, kaže Galen kao glas Eleuzijskog
7
Hijerofanta i veruj da izučavanje Prirode misterija nije ništa manje važna od njenih ni manje prihvačena
y
da iskaže mudrost i moč Velikog Kreatora. Njihova učenja i prikazi su bili nejasni, ali naši sujasni i
nepogrešivi.

Mi smatramo da se najbolja saznanja o Duši nekog drugog čoveka mogu dobiti iz nje jer su njoj poznate
sve njegove aktivnosti i njegova životna iskustva. Činjenice su suprotne, kada nam neki drugi čovek kaže
šta je ta Duša rekla njihovoj, to je od malog značaja za prvu. Prve Svete knjige o ljudskoj vrsti bile su

napisane od Boga na zemlji i na nebu. Ove Rukopise može da razume jedino - Nauka. Srodnost između
trave i drveta, insekta i infuzorija, daju nam dublje znanje o ljubavi i veri nego što to možemo da
prikupimo iz radova Fenelona i Avgustina . Velika Biblija Boga je uvek otvorena čovečanstvu.
9
8
Znanje može da se pretvori u moć, a aksiomi u pravila i dužnosti. Ali, znanje samo po sebi, nije Moć.
Mudrost je moć, a njen Premijer je Pravda, čiji je savršen zakon, Istina. Stoga, cilj Obrazovanja i Nauke
jeste da učine čoveka mudrim. Ukoliko ga znanje ne napravi takvim, on je izgubljen, kao voda koja se
prosipa u pesak. Znati formulu Masonerije, veoma je malo vredno samo po sebi, isto ko-liko i znati
mnogo reči i rečenica iz nekog afričkog varvarskog ili australijskog dijalekta. Poznavanje, čak i značenja
simbola je nedovoljno, osim ako se ono ne dopuni mudrošću, kao i naše milosrđe koje dopunjava
pravednost, kao što jedna hemisfera mozga dopunjava drugu.

Ne gubite iz vida cilj u proučavanju Masonerije. On će doprineti vašem nivou mudrosti, a ne samo vašeg
znanja. Čovek može da provede ceo život izučavajući neku oblast znanja - botaniku, konhologiju ili
10
entomologiju , na primer, ubacujući u memoriju imena izvedena iz grčkog, sortira-jući ih i klasifikovati, a
11
da pri tome ne bude ništa mudriji nego što je bio na samom početku. Velika je istina da o svemu što
interesuje čoveka, o pravima, interesima i dužnostima, Masonerija teži da nauči svoje inicirane.

Što čovek postaje mudriji, manje će biti sklon da bude ukroćen nametanjem okova ili jarma na njegovu
svest ili ličnost. Jer, s povećanjem mudrosti, on ne samo da bolje zna svoja prava, već ih da-leko više
vrednuje i postaje svesniji svoje vrednosti i uvažavanja. Njegov ponos ga tada tera da čuva svoju
samostalnost. On postaje sposobniji da je brani i sačuva i sposobniji da pomogne drugima u svojoj zemlji
kada im ona oduzme sve, čak i postojanje, da se isto sačuva. No, samo znanje ne čini nikoga nezavisnim,
niti mu omogućuje da bude slobodan. Najčešće, ono mu pomaže da bude još korisniji rob. Sloboda je
kletva za neznalice i surove.

Cilj političke nauke je da dokuči na koji način, kojim sredstvima i sa kojim političkim institu-cijama
mogu da se obezbede i ovekoveče lične slobode; ne povlastice, ili puka prava svakom čoveku da glasa,
već celovita i apsolutna sloboda misli i mišljenja, sličnu slobodi bez despotizma monarha, rulje i prelata
- kao slobodu delovanja u okviru granica opšteg zakona donetog za sve; Sud Pravde, sa imperijalnim
Sudijama i porotom, isto tako otvoren za sve; gde su slabosti i siromaštvo podjed-nako moćni kao što su
moć i bogatstvo; gde pristup vlastima i poštovanje pripadaju svima onima koji vrede; gde je vojna moć, u

ratu ili tniru, u striktnoj subordinaciji pod civilnom upravom; gde su sumnjiva hapšenja za dela koja
pravo ne tretira kao kriminalna, nemoguća; gde su nepoznate Rimska Inkvizicija, Zvezdane Dvorane ,
12
Vojne Komisije; gde priručnici ratne obuke nisu na dohvat ruku deci i gde postoji pravo Slobode govora i
odgovornost za sve javne aktere, civilne i vojne.

Ukoliko Masoneriji uopšte treba opravdanje za nametanje političkih i moralnih dužnosti svo-jim
početnicima, biće dovoljno ukazati na tužnu istoriju sveta. Dovoljno je vratiti se na stranice istorije, na