Page 382 - Albert Pike - Moral i Dogma

U Egiptu je prvo pokretanje vode Nila nastajalo u Proletnjoj Ravnodnevici, kada je novi Mesec nastao
pri ulasku Sunca u sazvežđe Taurus. I tako je smatrano da reka Nil prima svoju moć đubrenja iz
zajedničkog delovanja ravnodnevice Sunca i mladog Meseca, koji se sreću u Taurusu. Oziris je če-sto
zamenjivan s Nilom, a Izida sa zemljom; i smatralo se da Oziris deluje na zemlju i da njoj prenosi svoje
emanacije, kroz Mesec i reku Nil; odatle potiče priča da je njegov generativni organ bio bačen u tu reku.
Tifon, s druge strane, bio je princip neplodnosti i nerodnosti; sakaćenje Ozirisa je značilo da suša deluje
da se Nil povuče u svoje korito i smanji u Jesen.

Svuda osim u Egiptu, Oziris je bio simbol osvežavajućih kiša koje su padale da olakšaju zemlji, a Tifon
gorućeg vetra Jeseni, olujnih kiša koje upropašćuju cveće, biljke i lišće, simbol za hladne dane i sve što
povređuje Prirodu i što kvari i stvara uništavanje.

Ukratko, Tifon je princip zle prirode, mraka, donjeg sveta, od koga dolaze zemljotresi, pomet-nja u
kretanju vazduha, goruće vreline, munje, vatreni meteori, kuge i zaraze. Takav je i Ahriman

Persijanaca; i ovaj bes Zlog Principa protiv Principa Dobra i Svetlosti, bio je predstavljen u svakoj
kosmogoniji, u puno različitih oblika. Suprotno tome, kroz posredništvo Izide, Oziris
ispunjava materijalni svet srećom, čistotom i redom, preko kojih se održava harmonija Prirode. Govorilo
se da je on umro u Jesenjoj ravnodnevici, kada se Taurus, ili Plejade, uzdizao uveče, i da se uzneo u
život u Proleće kada je vegetacija bila pokrenuta novim aktivnostima.

Naravno da će se dva znaka, Bik i Škorpija, najčešće pojavljivati u mitološkoj istoriji Ozirisa, jer su oni
označavali dve ravnodnevice 2500 godina pre naše ere. Odmah iza njih su druge konstelacije, blizu

ravnodnevice, koje su ograničavale trajanje plodnih aktivnosti Sunca. Trebalo bi se, takođe, podsetiti da
je Venera, Boginja Stvaranja imala za svoj domicil Taurus, kao i da je Mesec imao tamo svoje mesto
egzaltacije.

Kada je Sunce bilo u Škorpiji, Oziris je izgubio život i plodnost koju je, pod obličjem Bika, pre-nosio
Zemlji, preko Meseca. Tifon koji je bio u Škorpiji (s rukama i stopalima prekrivenih zmijama, s mestom
boravka u egipatskim planisferama ), zatvorio ga je u sanduk i bacio u reku Nil, u 17° Škorpije. Pod tim
361
znakom, Oziris je izgubio život i muževnost; i on ih je povratio u Proleće, kada je dobio vezu s Mesecom.
Kada je ušao u Škorpiju, njegova svetlost se smanjila, Noć je nastavila svoju dominaciju, Nil je opao u
svom koritu, zemlja je izgubila zelenilo a drveće svoje lišće. Stoga se na Mitrinim Spomenicima vidi da
je Škorpija ujela ravnodnevičkog Bika za testise, na kojem sedi Mitra, Sunce i Bog Generacija; na istim
spomenicima vidimo dva drveta, jedno prekriveno mladim lišćem i u njegovom podnožju malog bika i
baklju koja gori; i drugo puno voća, a u njegovom pod-nožju Škorpiju i baklju naopako okrenutu i
ugašenu.

Ormuzd ili Oziris, blagotvoran Princip koji svetu daje svetlost, bio je personifikovan Suncem, očiglednim
izvorom svetlosti. Mrak, personifikovan Tifonom ili Ahrimanom, bio mu je prirodni neprijatelj. Mudraci
Egipta opisali su obavezni i večni rivalitet ili neprijateljstvo ovih principa koji uvek gone jedan drugog i
svrgavaju se sa prestola u svakoj godišnjoj revoluciji, i, u određenom perio-du, jednog u Proleće pod
Bikom, a drugog u Jesen pod Škorpijom, prema legendarnoj istoriji Ozirisa i Tifona (koju nam je dao
Synesius, s detaljnim objašnjenjem Diodorusa). U toj istoriji takođe su personifikovane Zvezde u
sazvežđu Orion, Kapela, Blizanci, Vuk, Sirijus i Herkules, čije izlaženje i zalaženje označava
pojavljivanje jedne ili druge Ravnodnevice.

Plutarh nam daje poziciju Sunca i Meseca na Nebu, u trenutku kada je Ozirisa ubio Tifona. Sunce je, kaže