Page 381 - Albert Pike - Moral i Dogma

đubrila Egipat. Ostale delove je Izida sahranila i iznad njih podigla spomenik. Nakon toga, ona je
ostala sama, noseči svoju muku s blagoslovom. Lečila je bolesne, vraćala vid slepima, vraćala oduzete i
čak, dizala iz mrtvih. Od nje je Horus, ili Apolo, naučio proroštvo i medicinu.

Tako su Egipćani prikazivali blagotvorne aktivnosti ova dva svetla lika koji su iz grudi eleme-nata
stvorili sve životinje i čoveka i sva tela koja su rođena, rasla i umrla u večnom krugu stvaranja i
nestajanja ovde dole.

Kada je Nebeski Bik otvarao novu godinu u Proletnjoj ravnodnevici, Oziris je, ujedinjen s Mesecom,
prenosio semena plodnosti koje je on raznosio vazduhom i tako ispunio generativni prin-cip koji je
stvarao događanja u univerzalnoj vegetaciji. Apis, predstavljen kao bik, bio je živa i jasna slika Sunca ili
Ozirisa kada je, zajedno sa Izidom ili Mesecom u Proletnjoj Ravnodnevici, u sadejstvu s njom, sve što
živi pokretao na stvaranje. Ta spona Sunca s Mesecom u Proletnoj ravnodnevici, u sazvežđu Taurus,
zahtevala je da Bik Apis ima na svom ramenu znak koji podseća na Polumesec. I, oplođujući uticaj ova
dva prosvetitelja izražavan je slikama koje bi nam se sada činile prostim i skaradnim, ali koje tada nisu
bile pogrešno shvatane.

Sve što je dobro u Prirodi dolazi od Ozirisa - poredak, harmonija i pogodna temperatura godiš-njih doba
i nebeski periodi. Od Tifona dolaze olujne strasti i nepravilni impulsi koji uzbunjuju živo-tinjski i
materijalni deo čoveka, bolesti tela i nasilni impulsi koji povređuju zdravlje i remete sistem; neumerena
klima, poremećaji godišnjih doba i eklipsi. Oziris i Tifon su bili Ormuzd i Ahriman Persijanaca; principi

dobra i zla, svetlosti i mraka, uvek u ratu za upravljanje Univerzumom.

Oziris je bio oličenje generativne moći. To je izražavano kroz njegov simbolički status i kroz znak, u koji
je ulazio, u Proletnjoj Ravnodnevici. On je posebno unosio princip vlažnosti u Prirodu, generativni

element svih stvari; i reka Nil i sva vlaga smatrani su kao emanacija iz njega, bez koga ne bi bilo
vegetacije.

2
Oziris i Izida su bili Sunce i Mesec, što nam potvrđuje mnogo drevnih pisaca, od Diogena Laertiusa ,
Plutraha, Luciana, Suidasa, Makrobiusa, Martianusa Capellae i drugi. Ozirisova moć je simbolizovana
3
jednim Okom na vrhu Skiptra. Grci su Sunce nazivali Oko Jupitera i Oko Sveta, i ono je Svevideće Oko u
našim Ložama. Proročište u Klarosu (Claros, gr. KXapoc;, lat. Clarus, svetilište na Jonskoj obali, gde je
bio hram Apola) nazivalo ga je Kralj Zvezda i Večne Vatre koji rađa godinu i godišnja doba, daje kišu i
vetar i donosi osvit i noć. I, Oziris je bio prizivan kao Bog koji boravi na Suncu i koji je oba-vijen
njegovim zracima, nevidljiva i večna snaga koja oblikuje podlunarni svet preko Sunca.

Oziris je bio, u stvari, isti Bog poznat pod imenima Bako, Dionis i Serapis . Serapis je stvaralac
4
pravilnosti i harmonije sveta. Bako je sa Cerom (poistovećena od Herodota sa Izidom) prenosio
sve blagoslove; i, iz dve emanacije u Prirodi, sve je lepo i dobro. Prva daje klicu i princip svakog
dobra; druga je prima, zadržava je kao nasleđe, i ovo je funkcija Meseca u teologiji Persijanaca. U
svim teologijama, persijskoj ili egipatskoj, Mesec deluje direktno na zemlju; ali njega je u prvoj
oplodio Nebeski Bik, a u drugoj Oziris, s kojima se on sjedinjuje u Proletnjoj Ravnodnevici, u znaku
Taurusa koja je žiža njegovog najvećeg uticaja na zemlju. Sila Ozirisa, kaže Plutarh, prenosi se preko
Meseca. On je pasivni uzrok u odnosu na njega i aktivan uzrok u odnosu na zemlju kojoj prenosi klice
plod-nosti dobijene od njega.