Page 459 - Albert Pike - Moral i Dogma

Istina, u aktivnostima života, u profesiji i razmišljanju, je ređa sada u ovim danima nego u vremenima
viteštva. Neistinitost, ili obmana, je postala moneta i čak ima određen stepen uvaža-vanja; jer, ona ima
svoju stvarnu vrednost. Ona je zaista veliki Porok Vremena - ona i njena sestra bliznakinja, Nečasnost.
Čovek, radi većeg političkog položaja, propoveda raznorazne principe koji su mu pogodni i profitabilni.
U baru, sa propovedaonice i u holovima institucija zakona, ljudi se bune protiv svojih ubeđenja, i sa onim
što oni nazivaju logikom, dokazuju, uz zadovoljstvo drugih, ono u što i sami ne veruju. Neiskrenost i
dvoličnost su vredni njihovim vlasnicima, kao vrednost na zalihama, koje donose određene prihode; i to
više nije istina nekog mišljenja ili principa, već je neto profit koji se može ostvariti iz njih, koje su mera

njihove vrednosti.

Štampa je veliki sejač neistina. Oklevetati političkog protivnika, pogrešno predstaviti sve ono što on kaže
i, ako je to nemoguće, izmisliti za njega ono što on nije rekao; pustiti u javnost sve naj-prostije klevete

protiv njega, su nužnost da bi se on porazio - to su tako česte pojave da su prestale da pobuđuju pažnju ili
komentare, uz sve manja iznenađenja i manje izazivanje gađenja.

Bilo je vreme kada bi Vitezovi radije umrli nego izgovorili laž ili prekršili svoju Vitešku reč. Vitez

Zapovednik Hrama oživljava stari Viteški Kod (Pravilo, ili Princip) i posvećuje se starom
Viteškom obožavanju Istine. On ne sme da ispoveda mišljenje koje nije njegovo, zbog bilo kakve koristi
ili pro-fita, ili iz straha od neprihvatanja ljudi. Nema prikrivanja ili iskrivljavanja rečenog ili urađenog
od drugih ljudi, nema klevetanja čak ni neprijatelja, nema lažnih govora i činjenica iz bilo kog
drugog razloga, ni pod kakvim izgovorom, on ne sme da uprlja svoj dobar ugled. Na Čapteru (skupština
ili skup) i van njega on mora da govori Istinu i samo Istinu, ni manje ni više ili neka ne govori uopšte.

Čistoti i nevinosti, na svakom mestu, Vitez Zapovednik duguje zaštitu, kao i starima; od drskog nasilja ili
od onih, koji su više krivi nego ubice, koji veštinom i prevarom žele da ubiju dušu; i protiv siromaštva i
destrukcije koja navodi mnoge da prodaju svoju čast i nevinost za hranu.

Ni u jednom vremenu sveta čovek nije imao bolje mogućnosti nego sada da pokaže one uzvi-šene vrline i
onaj plemeniti heroizam koji je tako razlikovao tri velika vojna i religiozna Reda, u njihovoj mladosti,
pre nego što su postali iskvareni i izopačeni prosperitetom i moćima.

Kada zastrašujuća epidemija uništi grad, i smrt se udiše sa vazduhom koji čovek diše; kada je jedva
dovoljno živih da pokopaju mrtve - većina ljudi beži iz užasnog straha, da bi se kasnije vratili i tu živeli,
kao poštovani i uvaženi, kada opasnost prođe. Ali, stari Viteški duh posvećenosti, neu-strašivosti i
preziranja smrti još živi i nije ugašen u ljudskom srcu. Svuda se može naći nekolicina onih koji će stajati
čvrsto i odlučno na svojim mestima, koji će se suprotstaviti i prkositi opasnosti, ne zbog novca, ne da bi
bili poštovani zbog toga, ne da bi branili samo svoje domove, već zbog či-ste humanosti i da bi
nepogrešivo ispunili nalog svoje dužnosti. Oni neguju bolesne dišući kužnu atmosferu bolnice. Oni
obilaze domove nemaštine i jada. Uz nežnost žene, ublažavaju bolove umi-rućih i održavaju svetlost
života obolelog. Oni obaavljaju poslednje tužne poslove mrtvima i ne žele drugu nagradu osim
saglasnosti vlastite savesti.

Ovi su pravi Vitezovi sadašnjeg doba: takvi su kapetani koji ostaju na svom mestu na brodu do
poslednjeg čamca njihovog razbijenog broda, natovarenog do gornje ivice prelivanja vode u
njegovu unutrašnjost; daleko od njih, smireno tone s njima u misteriozne dubine okeana - navigator
koji stoji za kormilom dok se nestašni plamičci vijore oko njega i sagorevaju njegov život -
vatrogasac koji se penje uz plamene zidove i skače u vatru da bi spasao imovinu ili život onih koji nisu

njegov rod ni porod, čak ni obični poznanici - takvi i drugi poput njih - svi ljudi koji su na mestima