Page 456 - Albert Pike - Moral i Dogma

razumljiva kao i postojanje Duše, da Moći te Misli oblikuju veru i utiču na Sudbinu Čovečanstva?

Ipak, još uvek ne znamo kada ta Misao dolazi, ni šta je ona. Ona nije Ja. Mi je ne oblikujemo, ne
formiramo i ne izrađujemo. Ona nije naš mehanizam niti naš pronalazak. Ona se čini
svojevoljnom, bljeskavom takoreći, u duši, čini tu dušu nehotice instrumentom njenog načina izgovaranja
svetu. Ona dolazi iz nas i čini se strancem u nama, koji traži dom.

Samo donekle možemo da objasnimo moćnu silu ljudske Volje. Snaga Volje, poput Misli, čini se
stihijskom, kao posledica bez uzroka. Okolnosti je provociraju i služe kao njen povod, ali je ne stvaraju.
Ona niče u duši, poput Misli, kao voda koja šiklja uvis u mlazu. Da li je ona manifestacija duše, koja
samo čini očiglednim ono što se odvija unutar duše ili je jedna emanacija iz nje, koja izlazi i deluje
spolja, koja je sama po sebi kao stvarno Postojanje, kao da ona jeste priznata Moć? Mi možemo da
posedujemo samo naše neznanje. Izvesno je da ona deluje na druge duše, upravlja nji-ma i upućuje ih,
oblikuje njihovo delovanje, propisuje zakone za čoveka i društvo, pa ipak, ona nije materijalna ni
vidljiva i zakoni koje ona piše samo informišu jednu dušu šta se dogodilo u drugoj.

Bog je stoga misterija, kao i sve oko nas, kao što smo mi sami sebi misterija. Mi znamo da postoji i da
mora da postojati Prvi Uzrok. Njegovi atributi, nakalemljeni Njemu, jesu nerealnost. Kao što boja i
nijanse, težina i tvrdoća, ne postoje odvojeni od materije, kao posebna postojanja i suštastvenost,
duhovna ili nematerijalna, tako ni Dobrota, Mudrost, Pravda, Milost i Dobrodušnost Boga nisu nezavisna

postojanja, personifikovana kao što ljudi to čine, već atributi Božanstva, pri-devi Jednog Velikog
Suštastva. Ali, mi znamo da On mora da je Dobar, Istinit, Mudar, Pravedan, Dobrodušan, Milostiv i, u
svemu tome, svi Njegovi drugi atributi su Savršeni i Beskonačni jer, mi smo svesni da je ti zakoni koje
nam je uvela sama priroda stvari, neophodni, i bez kojih bi Univerzum bio zbrka, a postojanje Boga
neverovatno. Oni su Njegovo suštastvo i potreba, kao što je Njegovo postojanje.

On je Živa, Misleća, Inteligentna Duša Univerzuma, Stalna i Ne Promenljiva [Egtcoc; .. Estos] Simona
Magusa; Jedan - koji je uvek Postojeći [To Ov... To On] Platona, kao suprotnost stalnom dolasku i
odlasku, ili Postanju, Genesis, stvari.

I, kao što Misao Duše, koja emanira iz Duše, postaje čujna i vidljiva u Rečima, tako i Misao BOGA,
izbija u Njemu, besmrtna kao i On, onda kada je jednom formulisana - besmrtna je bila i pre, jer je u
Njemu, izgovara sebe kroz Reč, svoju manifestaciju i načinom prenošenja i njom stvara Materijalni,
Mentalni, Duhovni Univerzum, koji poput Njega, nikada ne počinje da postoji.

Ovo je stvarna ideja Drevnih Naroda: Bog, Svemoćni otac i Izvor Svega. Njegova Misao izra-žava ceo

Univerzum i spremnost za njegovu kreaciju. Njegova Reč, izgovarajući tu Misao, postaje Kreator ili
Demijurg, u kojoj su bili Život i Svetlost, a ta Svetlost je Život Univerzuma.

Nije ta Reč nestala samo jednim činom Kreacije i pošto je nameštena velika mašina da radi i njoj uvedeni

zakoni njenog kretanja i napredovanja, rođenja i života, promena i smrti, ona ne pre-staje da postoji, niti,
potom, ostaje u inertnoj dokolici.

Jer, misao boga živi i besmrtna je. Otelotvorena u Reči, ona nije samo kreirana, već ona održa-va. Ona

upravlja i kontroliše Univerzum, sve sfere, sve reči, sva dela čovečanstva i svih živih i neživih stvorenja.