Page 512 - Albert Pike - Moral i Dogma

misli koje su iskazane u različitim vremenima sveta, ostavljajući vama da odlučite prema ortodoksnosti
ili heterodoksnosti svake i prema proporciji istine koju svaka sadrži, ako ih uopšte ima. Mi nećemo
razmatrati druge pravce u izlaganju o ovim zaključnim Filosofskim instrukcijama u kojima nameravamo
da se bavimo najvišim pitanjima koja su ikada mučila ljudski mozak - s postojanjem i prirodom Boga, sa
postojanjem i prirodom ljudske duše, i sa odnosima božanskog i ljudskog duha prema samom
materijalnom Univerzumu. Nema važnijih pitanja od ovih za jedno in-teligentno biće, nijedno, koje za
pojedinca ima direktniji i veći lični interes i, do poslednjeg slova, za Škotsku Masoneriju, zbog čega mi
tražimo da ozbiljno i pažljivo razmišljate. Jer, ono što ćemo sada izneti ovde, biće samo kompletiranje i

zaokruživanje onoga što smo već rekli u nekoliko prethodnih Stepena u odnosu na Staru Misao i Drevne
Filosofe, pa se nadamo da ste uočili, kao i da niste zabo-ravili naše prethodne pouke bez kojih bi sve bilo
nesavršeno i samo delimično.

U svojoj ideji da nagradi odanog i inteligentnog zanatliju, prenošenjem znanja o Stvarnom Svetu,
Masonerija je sačuvala zaista veliku istinu, jer ona unosi pravilo da ideja kojom čovek formi-ra Boga
jeste uvek najvažniji element u stvaranju njegove misaone slike Univerzuma i u njegovom konkretnom i
praktičnom ponašanju i delovanju prema Crkvi, Državi, Zajednici, Porodici i u nje-govom ličnom,
privatnom, životu. Uvek će postojati ta ogromna razlika u ponašanju ljudi u ratu i miru, u tome da li veruju
u Vrhovnog Boga kao surovo Božanstvo, očarano žrtvama i krvlju, ili Boga Ljubavi, i pojedinačnoj
misaonoj slici o načinu i dometu Božje vlade, kao i prirodi i stvarnosti nje-gove vlastite slobodne volje i
posledične odgovornosti, gde potrebe imaju veliki uticaj u oblikovanju pravca njegovog života i opštenja.

Svakog dana vidimo ogroman uticaj narodnih ideja o Bogu. Sve velike istorijske civilizacije ljudske rase
izrasle su iz narodnih ideja koje su stvarane o Bogu, ili su bile tesno povezane s ovim idejama. Narodna
Teologija, koja je na početku bila samo apstraktna ideja u glavama filosofa, ubrzo je iskazala sebe sa
zakonima i u kaznama za zločin, i u njima, u crkvama, ceremonijama i svetim tajnama, praznicima i
proslavama, venčanjima, krštavanju i sahranama, u bolnicama, školama i društvenom milosrđu, i u
odnosima između muža i žene, roditelja i deteta, u svakodnevnom radu i dnevnim molitvama svakog
čoveka.

Kako je svet napredovao u razvoju, on jeprerastao svoje drevne ideje o Bogu, koje su bile samo
privremene i okvirne. Čovek koji ima višu predstavu o Bogu od onih oko njega i koji odbija da njiho-va
predstava jeste Bog, veoma je blizu toga da ga ljudi, koji su mnogo manji vernici u Boga,
nazivaju Ateistom. Hriščani, koji su govorili da Paganski idoli nisu Bogovi, Narod je smatrao Ateistima
i shodno tome - ubijani su. I Hrista iz Nazareta su Jevreji razapeli kao nevernog bezbožnika.

Postoji samo, formalni Ateizam koji je osporavanje Boga pod uslovima, ali ne u stvarnosti. Čovek kaže,
Nema Boga, to jest, nema Boga koji je samostvoren, ili koji nikada nije začet, več koji je uvek Bio i koji
je oduvek postojao, koji je uzrok postojanja, koji je Misao i Proviđenje Univerzuma, i zato poredak,
lepota i harmonija sveta materije i uma ne pokazuju ni jedan plan ili cilj Božanstva. Ali, kaže on, Priroda

- podrazumevajući pod tim sveukupnost postojanja - koja je moćna, aktivna, mudra i dobra, Priroda je
samonastala ili je oduvek postojala i bila je uzrok svom sopstvenom posto-janju, misao Univerzuma i
Proviđenje za sebe. Očigledno je da postoji plan i svrha kojom poredak, lepota i harmonija postoje ali
sve je to plan i svrha prirode.

U takvim slučajevima, apsolutno poricanje Boga je samo formalno, a ne suštinsko. Osobine Boga su
prihvaćene i potvrđene kao stvarne, i to je samo puka promena nazivanja onoga koji te osobine ima,
Priroda, a ne Bog. Pravo pitanje je da li postoje takve Osobine koje mi nazivamo Bogom, a ne, konkretno