Page 513 - Albert Pike - Moral i Dogma

ili pojedinačno ime kojem mi dodeljujemo te osobine. Neki čovek može da ga naziva po zbiru svih
njegovih osobina Prirodom, drugi Nebom, treći Univerzumom, četvrti Materijom, peti Duhom, šesti
Bogom, Theosom, Zevsom, Alfadirom, Alahom ili kako mu god drago. Svi priznaju postojanje Bića,
Moći ili ENS-a ° , pod tako različitim imenima. Ime je najmanje važno.
4
5
Pravi Ateizam je poricanje postojanja ikakvog Boga, stvarne ili moguće ideje o Bogu. On ne prihvata da
postoji ikakav Um, Inteligencija ili Ens, koji je Uzrok i Proviđenje Univerzuma, i bilo koja Stvar ili bilo
kakvo Postojanje, Duša, Duh i Biće, koje s razlogom ili intelektom stvara Poredak, Lepotu, a time
Harmoniju u tome, i stalan i pravilan način delovanja unutar toga. Ateizam be-zuslovno mora da opovrgne
da postoji ikakav zakon, poredak ili harmonija ili bilo kakav stalan oblik delovanja u svetu, jer, potpuno
je nemoguće da ijedno ljudsko stvorenje shvata, bez obzira na to koliko se pretvara da shvata išta od
ovoga, osim posledice delovanja Inteligencije koja je zaista drugačija od svog uzroka koji uopšte nije

stvar već ime za potpuno neshvatljiv uzrok.

Pravi ateista mora da porekne postojanje Osobina Boga, da porekne postojanje uma ili Univerzuma, bilo
kakvo samosvesno Proviđenje, ikakvo Proviđenje uopšte. On poriče postojanje bilo kakvog Bića ili

Uzroka Konačnih stvari, koje je samosvesno, moćno, mudro, pravedno, koje voli i koje je verno sebi i
svojoj vlastitoj prirodi. On mora da negira da postoji ikakavplan u Univerzumu ili u ijednom njegovom
16
delu. On, stoga, mora da smatra ili da je materija večna ili da potiče od sebe, što je apsurd, ili da je
nastala od Inteligencije ili makar od Uzroka. Tada on priznaje Boga. Nema sumnje da je izvan dometa
naših sposobnosti da zamislimo kako nastaje materija - kako ona počinje da postoji u prostoru u kojem
ranije nije bilo ničega ili je postojao samo Bog. Ali, isto tako je van dometa naših sposobnosti da
zamislimo da je ona večna i «eorganizovana. Smatrati da je ona večna, bez misli i volje, da određeni
oblici u njoj - seme, stena, drvo, čovek, solarni sistem - da sve to na-staje bez prethodnog planiranja ili
da je stvoreno slučajno ili iznenadnim spajanjem atoma materije koja nema ni misao ni volju i da ona
pokazuje da nema misli, plana, svrhe ni proviđenja - apsurd je. Ne treba osporavati postojanje onog što
mi ne shvatamo umom - plana, cilja, Proviđenja - več da insistiramo da ove reči treba da imaju drugačiji
smisao od onog koji je ljudski rod njima dao. One bi trebalo da znače nepoznate stvari za koje ljudski rod
nema ime jer za takve stvari on nema nikakvu predstavu, kao i da nikada nije postojala stvar kao što je
y
plan i da je ta reč besmislica ili da Univerzum postoji u skladu s planom. Reč nikada nije značila, i
nikada ne može da znači, bilo koju drugu stvar osim one koju Univerzum pokazuje. Isto je za reč cilj; isto
je i za reč Proviđenje. One ne znače ništa, one su samo ono što Univerzum potvrđuje.

Ubrzo je shvačeno da osporavanje Svesne Moči, uzroka čoveka i njegovog života i Proviđenja ili Uma i
Inteligencije, koji organizuju čoveka u odnosu prema svetu i svet u odnosu prema čoveku, ne mogu da
zadovolje instinktivnu potrebu Ijudske prirode, ili da budu činjenice materijalne prirode. Nije se dugo
čekao odgovor da bi se reklo, ako je uopšte ikada rečeno, da se Univerzum kreće u pot-punoj praznini i
da on, nijedan um iz, ili van njega, nije znao odakle je, gde je, niti išta bliže, da je taj čovek lutao
Univerzumom, znajući jako malo o njemu, i ništa o tome odakle je i gde je. Nije bilo Uma, Proviđenja,
Moći, koji bi znali išta više. Ništa nije vodilo i usmeravalo čoveka u ovom kretanju ili Univerzumu koji
je u haosu valjanja Vremena. Reći muškarcu i ženi vašj heroizam, vaša hrabrost, vaše samoporicanje,
sveje to ništa. Tvoja plemenitost ti neče dati nikakvo dobro, ti ćeš umreti i tvoja pleme-nitost neće dati
nikakvu korist čovečanstvu, jer, u svemu tome nemaplana iliporetka u ovim stvarima. Sve dolazi i prolazi
iznenadnim spajanjem atoma. Sve to nije, i nikada neće zadovoljiti ljudski um.

Zaista, teorija o Ateizmu je postojala. Govorilo se: Smrt je kraj. Ovo je svet bez Boga. Ti si telo bez
duše. Postojiš Ovde, ali nema Budućeg života za tebe. Umri i vrati se u svoj pepeo. Čovek je od kostiju,