Page 516 - Albert Pike - Moral i Dogma

Akoje Bogpredvideo i prethodno pripremio sve što se događa, kako to da čovek ima ikakvu slo-bodnu
volju ili najmanju kontrolu nad stanjem? Kako se može išta uraditi protiv volje Beskonačno Svemoćnog,
i, ako se sve događa prema toj volji, zašto postoje pogrešno i zlo, zašto se beskonačnom Mudrošću i
Beskonačnom Moći nije opredelio da ih spreči?

Štaje osnova moralnog zakona? Da ligaje Bogdoneo samo radi svog ličnog zadovoljstva i akoje-ste tako,
zar On ne može, kadagod topoželi, daje ukine? Ko može da nas ubedi daje On neće ukinuti i učiniti
ispravno pogrešnim i vrlinu porokom? Ilije moralni zakon potreba Njegoveprirode i akojeste, ko ga
donosi? Zar to ne pokazuje moć, poput stare Potrebe, kao moćniju od Božanstva?

I, blisko povezano s tim, postavlja se veliko pitanje o Budućem Životu, o narednom Životu, o Sudbini
duše i hiljadu drugih usputnih i sporednih pitanja o materiji, duhu, budućnosti i Bogu, koja su stvorila ceo
sistem filosofije, celu metafiziku i sve teologije, od početka sveta.

Stav stare filosofske misli o ovim velikim pitanjima, već smo dovoljno obradili. S doktrinom Emanacije
Gnostika i Orijenta, mi smo se potrudili da vam ih približimo i da vas s njima upoznamo. Doveli smo vas
licem u lice s Kabalistima, Esenima i Filom Jevrejinom. Pokazali smo da je, ikako je veći deo starije
mitologije poticao iz dnevnih i godišnjih ponavljanja pojava na nebu. Izneli smo vam drevna saznanja
kojima su se oni trudili da objasne sebi postojanje i prevlast zla i u određenom stepenu upoznali smo vas
s njihovim metafizičkim idejama o prirodi i Božanstvu. Ostaje da se uradi još mnogo više nego što je u

našoj moći da učinimo. Mi stojimo na obali velikog okeana Vremena. Pred nama se pruža, u kovitlacima
nestala sjajna Prošlost i njeni talasi, dok se valjaju do naših nogu duž ustalasanog žutog peska, donose
nam, s vremena na vreme, iz dubina tog bezgraničnog okeana, školjku, nekoliko komadića alge grubo
otkinute sa svojih grana i poneki ovalni oblutak, i to je sve; od svih ogromnih bogatstava drevnih misli
koje leži sahranjene u njoj.

Dozvolite još jednom i poslednji put da duž obale tog velikog okeana pokupimo nekoliko osta-taka
Prošlosti i čujemo moćne glasove koji dolaze u isprekidanoj muzici s razlomljenim i isprekida-nim
ritmom, šapućući nam iz velikih grudi Prošlosti.

Obredi, veroispovesti i legende, izražavaju direktno ili simbolički, neke vodeće ideje kojima bi Misterije
Bića trebalo da budu objašnjene kroz Božanstvo. Komplikovanost mitskih genealogija (pore-kla ili
pedigrea) praktična su potvrda misteriozne prirode Svemoćnog Božanstva. One su predstavljale, svojom
lepom ali besplodnom maštom, prve napore uma da se uspostavi veza s prirodom: cveće fan-tazije je
bacano pred mladalačke korake Psyche, (duše) kada se ova prvi put upustila u nameri da se bavi
besmrtnim objektom njene ljubavi. Teorije i spoznaje su, sa svim njihovim različitostima istine i
pogrešnog, mašinerija manje ili više uspešna, usmerene ka istom cilju. Svaka religija je, na početku, bila
embrion filosofije ili bar pokušaj da se nepoznato objasni umom i tek kada je filosofija, sa
svojim suštinskim napretkom prerasla svoje prve tekovine, tada je religija postala odvojena pojava koja
je negovala, kao nepromenljive dogme, saznanja koje je filosofija već napustila. Razdvojena od filosofi-
je, ona je postala arogantna i fantastična, izjavljivala je da je ona već postigla ono što je njen
izvorni prethodnik oduvek uzaludno pokušavao; i pronalazila je, u njenim inicijacijama i Misterijama, sve
što se njenom suženom shvatanju činilo kao nedostajuće da bi obnovila dobrobit čovečanstva,

sredstva pročišćenja i okajanja, lekove za bolesti, prave, koji leče poremećaje duše, i da umilostive
bogove.

Zašto bismo pokušavali da ograničimo ideju Vrhovnog Uma s nekom proizvoljnom granicom ili da je

isključimo iz okvira verodostojnosti, bilo koju koncepciju Božanstva, koja, ukoliko je nesavršena i