Page 565 - Albert Pike - Moral i Dogma

predstavlja izvor svih postojanja. Sve je vazduh, na različitim nivoima gustine i pod uticajem toplote on
se širi i od hladnoče koja ga skuplja po zapremini, on stvara nekoliko faza postojanja. Proces je postepen
i nastaje u dva pravca, zavisno od toga da li toplota ili hladnoča preovlađuju. Na taj način je stvoren
veliki disk zemlje. Slična kondenzacija je stvorila sunce i zvezde; a vatreno stanje ovih tela nastaje
zbog brzine kojom se kreću. Izvor: Chamberss Encyclopcedia Vol. I.; str. 231.

10

Anaximander, Gr.: AvaČ;ipavSpo<; Anaximandros; 610-546. p.n.e.) bio je grčki filosof pre pojave
Sokrata, živeo u Miletu, Jonski grad, danas na teritoriji Turske. Pripadnik je Miletske škole i bio je
učenik Talesa iz Mileta. Nasledio je učitelja i bio je drugi učitelj škole, u kojoj su bili Anaximenes i
možda Pitagora kao njegovi učenici. On je bio prvi filosof koji je zapisao svoja učenja, čiji su samo
delovi sačuvani. Bio je rani zagovornik nauke i sagledavao je i pokušavao da objasni različite as-pekte
univerzuma, njegovo poreklo. Tvrdio je da prirodom upravljaju zakoni, isti i za ljudsko društvo, i da sve
što pomera ravnotežu prirode ne traje dugo. Anaximanderov doprinos filosofiji se odnosi na brojne

discipline: u astronomiji je poku-šao da opiše mehaniku nebeskih tela u odnosu na Zemlju. U fizici
njegova je postavka da je neodređeno (orapeiron) bilo izvor koji je odveo grčku filosofiju do novog
nivoa koncepcijske apstrakcije. U geometriji, uveo je gnomon (onaj koji zna i ispituje) u Grčku. Napravio
je mapu sveta što je uveliko doprinelo razvoju geografije. Carl Sagan iznosi da je on bio prvi naučnik
koji je izvodio najranije zapisane naučne eksperimente. Izvor: History ofGreek Philosophy Thales to
Democritus: B. A. G. Fuller, NY; 1923; str. 86-94.

11

Eleatici su bili škola filosofa pre Sokrata u Elei, grčkoj koloniji u Kampanji, u Italiji. Grupu je osnovao
tokom ranog V veka p.n.e, Parmenides. Ostali članovi su bili Zenon iz Elea i Melissus iz Samose.
Parmenides je smatrao da je nastajanje postoječih stvari, njihovi promenljivi oblici i kretanje, samo
kopija pojedinačne večne stvarnosti (Biča), što je dalo osnovu za Parmenidesov princip daje sveje
ujednom. Iz tog koncepta o Biču on je otišao dalje pa kaže da su sve tvrdnje o pro-menama ili ne-Biču,
nelogične. Zbog toga što je on uveo metod osnovnih zahteva o izgledu logičkog koncepta Biča, on
se smatra jednim od osnivača metafizike. Izvor: Ibid.

12

Možda jedna od najznačajnijih škola koju su osnovali Leucippus iz Mileta i Democritusa iz Trakije
440. p.n.e. Iz čisto filosofskih razloga i bez eksperimentalnih dokaza, oni su razvili spoznaju da se
materija sastoji od nevidljivih i neuništivih atoma. Atomi su u neprestanom kretanju u okolnoj praznini i

sudaraju se međusobno, slično s modernom kinetičkom teorijom. Potreba uvođenja praznog prostora
između atoma pokrenula je, međutim, pitanja na koja nije bilo odgovora. Aristotel je odbacio ovaj
pristup. Ideja je opstala i pojavila se 400 godina kasnije kod pesnika Lucretiusa, u delu De rerum natura
(O Prirodi Stvari). Izvor: Ibid.

13

Anaxagoras, (Anaksagora; znači: gospodar skupa; 510-428. p.n.e.) bio je grčki filosof iz presokratove
ere. Rođen je u Clazomenae u Maloj Aziji; bio je prvi filosof koji je preneo filosofiju iz Ionije u Atinu.
Pokušavao je da naučno objasni eklipsu, meteore, dugu i sunce, koje je on opisao mnogo detaljnije i šire
od Peloponezaca. Ono što je novo u Anaksagorinoj teoriji nisu delovi njegove kosmogonije, več principi
na kojima je on nju zasnovao ili postavio. Prvo, on je prihvatio prin-cip Nenastajanja - koji je ranije bio