Page 562 - Albert Pike - Moral i Dogma

od tada, materijalno je bilo, i oduvek je bilo, element ko-munikacije između čoveka i Boga.

Priroda je puna religioznih pouka za misaonog čoveka. On dekomponuje materiju Univerzuma ne
upuštajući se u njegove sile. On rešava fenomene ljudske istorije, ne dirajući samo besmrtni duh, on
proučava zakon, način delovanja tih sila i tog duha, koji stvara materijalni i ljudski svet i ne propušta da
ga ispuni poštovanjem, poverenjem, bezgraničnom ljubavlju beskonačnog Boga koji je izmislio te zakone
materije i uma i njima održava ovaj divni Univerzum stvari i čoveka. Nauka ima svoj Novi Zavet, a
lepota Filosofije je duboko dirljiva. Nepobožan astronom je lud. Bliskost trave sa drvećem daje nam
dublju pouku o ljubavi i poverenju nego što mi možemo napabirčiti iz pisanja

Fenelona i Augustina. Velika Biblija Boga je uvek otvorena za čovečanstvo. Večno cveče Neba čini se
47
da ostvaruje uticaj ljupkosti na kratkotrajna cvetanja na zemlji. Veliku propoved je Isus propove-dao na
planini koja je Njemu propovedala kao što je On ljudima, a Njegove stilske figure su bile prve prirodne
figure o činjenicama.

Ako več sutra treba konačno da nestanem, onda ču naći utehu za danas i težiti osobinama koje ne traju
duže. Moji očevi će meni biti samo kao tlo iz kog moj kukuruzni hleb raste; mrtvi, oni su mi samo istruleli
humus, njihova sećanja me malo interesuju. Potomci? Uopšte ne marim za buduće generacije čovečanstva!
Ja sam samo jedan atom u stablu drveta i ne interesuju me ti koreni dole, ni grane gore. Ja ću zasejati
samo seme koje će mi doneti žetvu danas. Strast može da donese moj zakon danas, a moja slavoljubivost

da ga ukine sutra. Ne želim da znam nijednog drugog zakonodavca. Moralnost će nestati i koristoljublje
će je zameniti. Heroizam će nestati i umesto njega nastaće div-ljačka surovost vukova, brutalno lukavstvo
lisice, grabežljivost lešinara i izazov bogova od divljeg bika, ali, neće hladna, ledena hrabrost koja, zbog
istine i ljubavi, čvrsto gleda u oči lica smrti i ide napred spremna da bude ubijena. Dopadanje,
prijateljstvo, filantropija biće samo divlja mašta jed-nog manijaka, pogodan objekt za podsmehe, za smeh
ili sažaljevanje.

Ali, znajući da ćemo živeti večno i da Beskonačni Bog voli sve nas, možemo da posmatramo sva zla
sveta i da vidimo da se samo sat pre svitanja pomalja svetlost. Čak i mi možemo zapaliti malu sveću da
osvetlimo mrak dok još traje i da pomognemo sebi dok ne dođe dan-proleća. Večno jutro sledi iza noći:
duga prekriva ramena svakog oblaka koji lije kišu dole da nastane cveće na zemlji i biseri na moru. Život
se diže iz groba, duša ne može biti zadržana u ropstvu mesa. Ni jedan osvit nije beznadežan i nesreća je
samo prag uzbuđenja.

Iznad celog, velikog i širokog haosa ljudskih grešaka, prelepo sija mirna, jasna svetlost prirod-ne ljudske
religije, otkrivajući nam Boga kao Beskonačnog Oca svih, savršeno moćnog, mudrog, pravednog, koji nas
voli i savršeno svetog. Lepota naokolo prekriva sve strane Univerzuma, kao Velika Biblija Boga.
Materijalna priroda je njen Stari Zavet, milionima godina star, debeo od večnih istina pod našim nogama,
svetluca večnom slavom iznad naših glava; Ljudska Priroda je Novi Zavet od Beskonačnog Boga, svaki
dan otkriva novu stranicu dok Vreme okreće listove. Besmrtnost stoji, čekajući da pruži nadoknadu za
svaku nenagrađenu vrlinu, za svaku obrisanu suzu, svaku tugu, za svaku molitvu, svaku čistu nameru i
emociju srca. I, iznad svega, iznad Prirode, Materijalne i Ljudske, iznad ovog Moralnog Života i iznad
večne Prošlosti i Budućnosti, beskonačna Ljubav i lju-baznost Boga Oca, dolazi, obuhvatajući sve i

blagosilja sve što je ikada postojalo, što jeste i što će biti.

Sve je misao Beskonačnog Boga. Priroda je Njegova proza, a čovek Njegova Poezija. Nema Slučajnosti,
nema Sudbine već Božje Veliko Proviđenje, koje grli ceo Univerzum u svojim grudima, hrani ga večnim

trajanjem života. U prošlim vremenima je postojalo zlo koje ne možemo da razumemo, sada, postoje zla